„To se lako potvrđuje ‘digitalnim tragom’ koji oni bezobzirno ostavljaju na zapadnim društvenim mrežama. Na primer, američki militanti grupe Forward Observation Group demonstrativno su na internet postavili fotografiju sa ciničnim natpisom ‘Momci u Kursku’, na kojoj poziraju ispred oklopnog vozila u sastavu Oružanih snaga Ukrajina“, rekla je Ždanova.
Ona je navela da civili iz Kurske oblasti daju dokaze nadležnim službama o agresivnom ponašanju plaćenika koji su govorili gruzijski, poljski i engleski.
„Ova dejstva su očigledno u suprotnosti sa izjavama zapadnih država o njihovoj neumešanosti u napad ukrajinskih neonacista na našu zemlju“, objasnila je diplomata.
Prema njenim rečima, s obzirom da su „neprijatelji Rusije objektivno usmereni na povećanje intenziteta borbenih dejstava tokom sukoba u Ukrajini, redovi Međunarodne legije odbrane Ukrajine redovno se popunjavaju“. Pozivajući se na zvanične podatke ruskog FSB-a, Ždanova je podsetila da je broj učesnika legije sada dostigao 18 hiljada boraca iz 85 zemalja. Najveći broj militanata je iz Poljske, Francuske i Gruzije. Rusija prati i priliv plaćenika koji podržavaju ukrajinske oružane snage iz Latinske Amerike.
Ona je dodala da ruski nadležni organi sastavljaju spiskove stranih plaćenika u Ukrajini, koje čeka nezavidna sudbina.
O pregovorima
Govoreći o mirnom rešavanju sukoba u Ukrajini, diplomata je navela da zapadne delegacije u Beču sve ređe zvanično pozivaju na mir u Ukrajini.
Prema njenim rečima, „naprotiv, Anglosaksonci i članice EU koriste svaku priliku da govore o nastavku vojne podrške kijevskom režimu, dok Britanci gotovo hvale terorističke napade bespilotnih letelica ukrajinskih oružanih snaga na rusku teritoriju“, čime zapravo potvrđuju „čvrst pravac konglomerata NATO-EU ka eskalaciji sukoba“.
Kada je u pitanju „plan pobede“ Zelenskog, Ždanova smatra da on predstavlja ultimatum i u njemu nema ništa od političko-diplomatskog rešenja.
Diplomata je podsetila da je plan Zelenskog izgrađen oko tri ključna elementa: daljeg približavanja Kijeva i NATO-a, nastavka vojnog „pumpanja“ marionetskog režima i jačanja sankcija Rusiji.
„U suštini, to je ultimatum koji ne predviđa učešće Rusije u pregovaračkom procesu i, kao posledica toga, nema ničeg zajedničkog sa političko-diplomatskim rešenjem“, istakla je ona.
Kako je navela, po kuloarima foruma OEBS-a o bezbednosti, tema mira u Ukrajini razmatra se isključivo preko „formule Zelenskog“ i pokušaja da se Rusiji „prodaju“ lepo zapakovani rezultati sastanka u „birgenštokskom formatu“.
Ona je precizirala da u svojim kontaktima ruska delegacija jasno beleži da Moskva ni pod kojim uslovima ne namerava da se pridruži forumima sličnim onom u Birgenštoku i „drugom mirovnom samitu“.
„Svaki razgovor o miru mora biti adekvatan situaciji na terenu i postojećim geopolitičkim realnostima i zasnovan na mirnoj opciji iznesenoj u predlozima predsednika Rusije Vladimira Putina od 14. juna ove godine“, zaključila je Ždanova.
Konferencija o Ukrajini u švajcarskom Birgenštoku održana je 15-16. juna. U Kremlju su izjavili da je traženje opcija za rešavanje situacije u ukrajinskom sukobu bez učešća Rusije apsolutno nelogično i uzaludno. Zajednička izjava usvojena posle konferencije poziva da se Kijevu vrati kontrola nad Zaporoškom nuklearnom elektranom, a takođe se poziva na slobodnu plovidbu Crnim i Azovskim morem, razmenu i oslobađanje svih ratnih zarobljenika. U dokumentu se govori i o potrebi dijaloga svih strana kako bi se sukob okončao.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izneo je 14. juna nove mirovne predloge za rešavanje sukoba u Ukrajini, koji predviđaju priznavanje statusa Krima, DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti kao delova Rusije, utvrđivanje nesvrstanog i beznuklearnog statusa Ukrajine, njena demilitarizacija i denacifikacija i ukidanje antiruskih sankcija. Ukrajinska strana je ovu inicijativu odbila.
Pogledajte i: