„BRIKS radi na novim osnovama, a zapravo je reč o starim temeljima međunarodne saradnje koji su postavljeni odavno u okviru Ujedinjenih nacija, s tim što je kolektivni zapad to potisnuo na stranu, dajući prednost sopstvenim pravilima. BRIKS svoju saradnju ostvaruje po principu suvereniteta i jednakosti i predstavlja odraz međunarodnog uređenja koje se formira upravo sada. Od ovog principa polaze sve procedure i tehnike pregovaranja, ugovora, zajedničkih ocena, dokumenata i rešenja. Princip BRIKS-a apsolutno je zasnovan na postizanju konsenzusa, bez ikakvih izdvajanja, što nije slučaj u našoj saradnji i kontaktu sa zapadnim zemljama“, istakao je Aleksandar Bocan-Harčenko.
Podsetivši na to da se Srbija, kao i Republika Srpska, nisu pridružile antiruskim sankcijama, bez obzira na pritisak koji trpe sa Zapada, ruski ambasador je istakao da Rusija razume da Srbija, kao evropska država, ima strateški cilj da postane članica Evropske unije.
„Prihvatamo da je to suvereno pravo Beograda, te da je strateški cilj Srbije pridruživanje Evropskoj uniji. Mi, naravno, vidimo pozitivan pomak u našoj bilateralnoj saradnji, mada on može biti i bolji. Ipak, uzimamo u obzir i globalne okvire i činjenicu da se Srbija nalazi u okruženju u kojem vlada antirusko raspoloženje“, rekao je Bocan-Harčenko.
Govoreći o odnosu Rusije s Evropskom unijom, ruski ambasador je istakao da tu zajednicu čini „niz neprijateljskih država koje su Rusiji uvele sankcije, koje ispunjavaju svoje vojne ambicije, proglašavaju zvanične strategije protiv Rusije, a to isključuje mogućnost ekonomske saradnje, pa i saradnje u okviru sporta, s obzirom na sankcije u toj oblasti, kao i u svim drugim sferama“.
„Razumemo da Srbija na svom evropskom putu štiti svoju nezavisnost, nezavisnu politiku i mogućnost samostalnog razvoja, a to joj, uz taj evropski put, daje mogućnost da sarađuje i sa zemljama BRIKS-a, kao i s BRIKS-om u celini. To pitanje je otvoreno. Postoji veliki interes u političkom smislu, u Vladi Srbije, na najvišem nivou. Težnja Srbije da sarađuje s BRIKS-om postoji, kao što postoji i kod raznih drugih zemalja. Sve te države traže nešto novo, a BRIKS je organizacija koja najviše odgovara zahtevima većine naroda u sadašnjem svetu“, zaključio je Harčenko.
Ambasador Irana: Čovečanstvo umorno od zapadne hegemonije
Ambasador Irana Rašid Hasan pur Baei je na skupu istakao da je „čovečanstvo umorno od dominacije i hegemonije zapadnih zemalja, te da traga za formiranjem nečega što je odlika multilateralizma“.
„Nažalost, institucije formirane nakon Drugog svetskog rata nisu uspele da realizuju ciljeve koji su postavljeni na početku, a u nizu slučajeva su bile u službi velikih sila, do te mere da smo bili svedoci dominacije dolara u svim međunarodnim transakcijama. Delovanje SAD bilo je prisutno u svim sferama. Evropska unija nije uspela da bude uspešna onako kako treba kada je reč o multilateralnosti. Isprepletenost Evropske unije sa SAD u različitim segmentima sprečilo je EU da igra svoju nezavisnu ulogu“, rekao je iranski ambasador.
Prema njegovim rečima, Iran je na sopstvenoj koži osetio hegemonistički pristup kroz sankcije, posebno kroz ekonomska ograničenja koja su mu jednostrano uvele Sjedinjene Američke Države.
„BRIKS u tom smislu ima ideju koja je sada u fazi razvoja i stvara nove nade. Skupile su se zemlje koje traže reviziju ovog poretka i okupile su se u BRIKS-u koji ima veliki potencijal da bi se ta nada obistinila“, naveo je iranski ambasador.
Dugin: Stvara se multipolarni svet
Na skupu je, posredstvom video-uključenja, govorio i ruski filozof Aleksandar Dugin, predsednik Međunarodnog evroazijskog pokreta, koji je istakao da je Srbija izuzetna zemlja, koja uporno i junački brani svoj suverenitet i nezavisnost, i podsetio da je to bio njen put u raznim istorijskim etapama.
„Živimo u etapi prelaska s jednopolarnog na multipolarni svet, a taj multipolarni svet sve više i više dobija konkretne crte. Vidimo da su za multipolarnost potrebne nove institucije, potrebna je nova arhitektura međunarodnih odnosa, u kojima ne bi dominirala jedna država, u kojima ne bi bilo hegemonije jednopolarnost sveta, u kojoj bi se uzimala u obzir raznovrsnost pozicija svih zemalja, svih civilizacija. Toga danas nema, takve multipolarne institucije nema“, zaključio je Dugin.
On je zaključio da „BRIKS jeste taj dugoočekivani, pravedan aparat koji će obezbediti pravu demokratiju, pravi mir, pravednost i ravnopravne odnose“.
„Mislim da što duže Srbija, predivna, voljena zemlja, bude sačuvala svoj suverenitet, svoju slobodu, svoju nezavisnost, čak i kao članica evropskog prostora, ali kao posebna Evropa, pravoslavna, slovenska, to će duže moći da brani svoju nezavisnost i suverenost, i to je veća šansa da ona postane deo i ovog procesa. Srbija će reći: Idite za mnom ljudi sa Zapada, ljudi Istočne Evrope, budite nezavisni, ponašajte se dostojno, ne gubite svoj suverenitet i ponos. I Srbija ako nastavi da se suprotstavlja tom beskonačnom pritisku, ona će postati deo BRIKS-a u punoj meri“, rekao je Dugin.
BRIKS budi nadu čitavog čovečanstva
Prema rečima Dragane Mitrović s Fakulteta političkih nauka, format BRIKS plus i dalje je prilično neorganizovan format, koji nema stalne organe, ali je reč o procesu koji nudi saradnju i budi nadu kod čitavog čovečanstva.
Ona je istakla da BRIKS „magnetski privlači veliki broj suverenih država širom sveta, pre svega rastućih ekonomija, zemalja takozvanog Globalnog juga, koje s pravom osećaju da u postojećem međunarodnom poretku, uprkos Ujedinjenima nacijama i njihovim brojnim telima i specijalizovanim agencijama, nisu uspele da ostvare svoju punu suverenost, pravo na ekonomski razvoj, ravnopravno učešće u međunarodnom poretku, da pokažu svoje potencijale“.
Na skupu su govorili i Leonid Savin i Valerij Korovin iz Međunarodnog evroazijskog pokreta, naučni savetnik Instituta za političke studije Zoran Milošević, naučni saradnik tog instituta Aleksandar Lukić i drugi.
Treći samit BRIKS-a biće održan u ruskom gradu Kazanju od 22. do 24. oktobra, a na njemu će učestvovati predstavnici šezdesetak država, među kojima su članice (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Iran, Egipat, Etiopija), kandidata za prijem, kao i onih država koje su nedavno podnele ili namervaju da podnesu zahtev za prijem u organizaciju.