Mladen Kulić, vođa Specijalizovane jedinice za spasavanje iz ruševina govori za Sputnjik o strahotama koje su zatekli u Donjoj Jablanici.
Pored Republičke civilne zaštite Republike Srpske, Federalne uprave civilne zaštite, kolegama iz sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, kao i kolegama iz Crne Gore, tu su i gorske službe spasavanja. Oni udruženim snagama rade na sanaciji i pronalasku zatrpanih osoba za kojima se još traga.
Budući da je vreme danas bilo pogodno, kaže naš sagovornik, došao je veliki broj radnih mašina i kamiona koji su se rasporedili da pregledaju zatrpane objekte i krče puteve kako bi se obezbedilo normalno saobraćanje kroz ovo mesto. Pošto nije bilo više kiše, krenulo je isušivanje močvarnog dela u kojem su velikim delom bili poplavljeni svi objekti. Ipak, iako ima dosta i mašina i spasilaca, Kulić priča da sanacija ne ide tako brzo, budući da je u pitanju enormna količina mulja, kamena i peska.
"S obzirom na to da je sada većinom posao spao na te teške radne mašine, spasioci nadziru svaki korak tih mašina, kako bi se uočili mogući nestali. Svi su došli samo sa jednom željom – da pomognu, kako lokalnom stanovništvu, tako i porodicama koje traže svoje najmilije", rekao je Kulić za Sputnjik.
Za par minuta izgubiti sve
Jedno maleno selo je, opisuje naš sagovornik, bukvalno čitavo bilo zatrpano. U kratkom vremenskom periodu skoro 340 litara kiše je palo na ovo područje, što je doprinelo da se pokrenu klizišta, uz veliku količinu krupnog kamenja koje je sravnilo sa zemljom šest ili sedam objekata na teritoriji Donje Jablanice.
Iako se dugo bavi ovim poslom, Kulić priznaje da je video stvari koje nije mogao ni da zamisli. Jedan od primera takve strahote je čovek koji je izgubio svog brata i njegovu porodicu za nekoliko trenutaka. Dok mu je bujica prolazila pored kuće, izašao je da osmotri situaciju. Bacivši pogled u stranu, video je da komšijine kuće jednostavno nema na svom mestu. Kada se okrenuo, shvatio je da nema ni kuće njegovog rođenog brata. Preživeli je u nekoliko minuta ostao bez svojih najbližih, kao i bez svojih komšija.
Nada se najboljem
Kulić se nada da sličnih situacija neće više biti na našem podneblju, jer strahote kroz koje su prošli stanovnici Jablanice i drugih poplavljenih predela, ljudi ne mogu ni izbliza da zamisle, dok se ne nađu na licu mesta i ne vide razmere katastrofe. Sama količina zemlje koju sada mašine raščišćavaju i koju će verovatno desetinama dana čistiti, kaže on, dovoljni su da se pretpostavi kolika je to bila nesreća.
"Što se tiče vremenske prognoze, nije prognozirano neko veliko padanje. Jutros su ekipe izašle na lice mesta odakle je sve krenulo kako bi se procenila bezbednosna situacija i videlo da nije slučajno ostala neka slična akumulacija koja bi sutra mogla opet da prouzrokuje slične stvari ", zaključio je on.
Svi su evakuisani
Predsednik Saveza Gorske službe spasavanja i jedan od članova republičke civilne zaštite Republike Srpske Nenad Ikonić kaže nam da je pomoć koja je pristigla iz Srbije svakako značajna. U nedelju je stigao spasilački tim iz Beograda od oko 40 ljudi sa mašinama i svi su na terenu. Do sada je, kaže on, pronađeno petnaest tela, a traga se za još petoro ljudi koji su živeli u Donjoj Jablanici.
Sve raspoložive mašine su na terenu i sarađuje se sa specijalnom policijom, a dva tela su pronađena nakon povlačenja jezera.
"Jedino nemamo informaciju koliko je ljudi bilo u motornim vozilima na putnoj komunikaciji. Radi se o putu M17 Sarajevo-Mostar i ne zna se koliko ljudi se tu nalazilo u momentu kada kada su se desili poplava i zemljotres", izjavio je Ikonić za Sputnjik.
On kaže da su svi evakuisani zbog predostrožnosti i da se sada na prostoru Donje Jablanice ne nalaze civili. Oni se jedino dovode da identifikuju nastradale i daju informacije o tome kada su nekoga poslednji put videli. Ikonić je takođe bio u Turskoj nakon ogromne prirodne katastrofe u kojoj su mnogi ljudi nastradali, a svojim poslom se bavi više od dvadeset godina. Strašni prizori kojima spasioci svedoče su nezaobilazan deo njihovog posla, ali se oni sa tim moraju izboriti.
"Sam ovaj posao, potraga i pronalazak nastradalih je stresan po sebi. Mi ovo dugo radimo i sama činjenica da pomažete nekome vodi vas u sasvim drugom pravcu, da ne biste razmišljali o tom silnom stresu. Naš osnovni i primarni cilj jeste spašavanje ljudskih života i ovo je ono šta moramo da radimo. Obučeni smo za vodu, planinu, za vožnju, helikoptersko spašavanje, mi smo i podvodni demineri. Sve situacije su stresne i ne može niko reći da je navikao na tu bol i tugu, to jednostavno pogađa čoveka i samo zavisi kako joj se ko može odupreti", zaključuje Ikonić.
Pogledajte i: