Operacija Trajna sloboda je razvijena kao odgovor na terorističke napade 11. septembra 2001. godine. Međunarodne snage za pomoć bezbednosti (ISAF) sledile su Rezoluciju 1386 Saveta bezbednosti UN. U operaciji su učestvovali kontingenti iz desetina država. Protivnici su bili ekstremistički pokret Taliban (organizacija pod sankcijama UN) i organizacija Al Kaida (obe zabranjene u Rusiji). Rat u Avganistanu smatra se najdužim u istoriji SAD.
Postepeno povlačenje koalicionih trupa počelo je u leto 2011. godine. Dve godine kasnije, bezbednost u zemlji predata je lokalnim lojalnim bezbednosnim snagama, pri čemu je strani kontingent igrao pomoćnu ulogu. Od 2015. godine rat se vodi uz učešće američkih specijalnih snaga, a 31. avgusta 2021. poslednji vojnik Alijanse napustio je Avganistan, bežeći od ekspanzije talibana.
Operacija je počela 7. oktobra 2001. godine. U prvom udaru učestvovalo je 40 borbenih aviona. Sa američkih i britanskih brodova ispaljeno je oko 50 krstarećih raketa. Tokom prvog meseca, borbe su bile ograničene na vazdušno bombardovanje od strane američke avijacije različitih talibanskih vojnih objekata.
Američko-britanska grupa koja je učestvovala u borbenim dejstvima brojala je oko 55 hiljada vojnika, američka komanda blisko je sarađivala sa takozvanom „Severnom alijansom“ (Tadžici, Uzbeci, šiitski Hazari), koja nije prihvatala vlast talibana. Posle mesec dana bombardovanja, borbena efikasnost talibana značajno je smanjena. Do kraja novembra, pod kontrolom talibana nalazio se samo jedan veći grad – Kandahar, koji je pao 7. decembra. Deo pristalica talibana uspelo je da se povuče u susedni Pakistan, dok je deo otišao u planine (uključujući talibanskog vođu, mulu Muhameda Omara). Zauzimanje Kandahara predstavljao je završetak glavne faze borbenih dejstava.
Nakon dolaska oružanih snaga zapadne koalicije u Avganistan, u poslednje dve decenije desetostruko su se povećali uzgoj opijumskog maka i proizvodnja heroina, što je dovelo do toga da avganistanska droga preplavi svetska tržišta.
Rat u Avganistanu odneo je živote ljudi svih nacija i vera. Za 20 godina poginulo je više od 3,5 hiljada vojnika ISAF-a i više od 65 hiljada pripadnika avganistanske vojske. Najmanje 1,9 hiljada žrtava bilo je na strani koalicionih vojnika. Tačni gubici talibana i Al Kaide nisu poznati. Procenjuje se da je tokom borbi i terorističkih napada moglo poginuti 50 hiljada militanata. Takođe nema zvaničnih podataka o avganistanskim civilnim žrtvama, a procene stranih organizacija prilično variraju. Većina poginulih je pripisana talibanima i drugim pobunjeničkim grupama, iako je samo do juna 2003. godine više od 3.600 ljudi poginulo od američkog bombardovanja. Borbe su takođe pogodile zemlje susede Avganistana. Na primer, od juna 2004. do septembra 2012. u Pakistanu je izbrojano oko tri hiljade tela nakon udara američkih dronova.
Vašington je na „slobodu“ Avganistanaca potrošio 2,31 bilion dolara. I to samo za vojno prisustvo u zemlji. Kada su Amerikanci otišli, ostavili su talibane sa oružjem vrednim više milijardi dolara.
Epopeja sa „ekspresnom izgradnjom“ zapadne demokratije završena je 31. avgusta 2021. begom Amerikanaca iz Kabula i Bagrama. Od tada je vlast u zemlji u rukama talibana.
Pogledajte i: