Prema njegovim rečima, rat na Bliskom istoku pokrenut je upravo zato što se Rusija u Ukrajini nalazi pred pobedom. Zato taj rat i dobija sve nove i nove dimenzije, a poslednja je sukob Izraela sa Iranom. Sukob sa Iranom za Izrael znači rat za goli opstanak, kaže Kršljanin.
Dilema za Izrael i SAD: kako nastaviti rat
„Sada se odjednom pokreće rat u kome se samo postojanje Izraela i čitavog njegovog stanovništva dovodi u pitanje, dovodi na ivicu nestanka, jer ako bi se Iran zaista odlučio da pokrene rat svim sredstvima, Izrael bi stvarno nestao. Bio bi bačen u more. Iran nije naivan i teško se odlučuje za tako nešto. Sada je bilo isuviše provokacija i morao je da odgovori, a taj odgovor, za razliku od onog prethodnog pokazao se mnogo ozbiljniji po posledicama“, ističe on.
Zbog toga su i Vašington i Tel Aviv na teškim mukama – nastavili bi rat, uništili bi Iran, međutim, plaše se neželjenih posledica i vagaju kako da nastave rat. Zapad sve ove ratove vodi zato što mu je to jedini način da održi svoju globalnu hegemoniju – dok ratovi traju, on će biti dominantan. Rusija, pak, kao i druge članice BRIKS-a, vode ratove za mir: cilj je prinuditi Zapad da ratovi prestanu, dodaje Kršljanin.
Međutim, pitanje je kako nekoga prinuditi na mir, ako, na primer, Izrael za nepoželjnu osobu na svojoj teritoriji proglasi čak i generalnog sekretara Ujedinjenih nacija? Prema Kršljaninovim rečima, svaki potez Zapada je nepopularan u svetu; zato mu je veliki broj država i okrenuo leđa.
Što rat više odmiče jedinstvo Arapa je jače
Ako Izrael nastavi da vodi rat na način na koji ga vodi, samo će doprineti jačanju arapskog i islamskog jedinstva. Ali, ono što je, prema Kršljaninovim rečima, još važnije jeste činjenica da su se najistaknutiji i najuticajniji predstavnici arapskog sveta već uključili ili su na putu da se priključe BRIKS-u.
„U većini arapskog sveta, pogotovo među zemljama proizvođačima nafte, bili su tesno vezani sa SAD ili Velikom Britanijom. Sve te zemlje su okrenule leđa Zapadu; one su našle drugog, prirodnog saveznika. To su Rusija i Kina. To je proces koji nije završen. Proći će još godine dok BRIKS ne bude mogao da iskoristi sve svoje potencijale u svetskoj politici, ali on je to već počeo da radi i očekujem da će u tom smislu samit u Kazanju doneti neke bitne odluke posle kojih svet neće biti isti“, smatra Kršljanin.
Američki cilj je najverovatnije da do predsedničkih izbora održi status kvo, u kojoj ne bi trebalo da se dogodi ništa što bi moglo da naškodi pobedi kandidata Demokratske stranke. To ne znači da se do novembra neće desiti još mnogo dramatičnih događaja, tvrdi Kršljanin.
„To oni pokušavaju sve vreme, da to bude strašna drama, jer u toj drami oni imaju veliki uticaj i pokazuju se kao sila bez koje je nemoguće postići rešenje, ali pod uslovom da se ta drama ne završi loše po njih. Nije im lako da procene koliko će bombi i raketa u kom pravcu da pošalju ali, da će ih još slati, hoće“, zaključuje on.