Arheolozi imaju običaj da kažu da koliko god da prošire teren i nalazišta oni ipak ostaju samo jedna mala ključaonica kroz koju čovek može da pokuša da istraži prošlost. Kulturni slojevi se u Novgorodu proučavaju decenijama, a istraženo je svega tri odsto teritorije.
Ipak, arheolozi Instituta pri Ruskoj akademiji nauka su imali sreće ovog leta jer su na jednom malom prostoru, predviđenom za privatnu vilu u istorijskom delu grada, otkrili ostatke srednjovekovne boljarske naseobine, rukopis na brezovoj kori, srebrnu polugu i lobanju.
Ali, najveće iznenađenje bilo je blago iz 10. veka: 1.800 celih srebrnih novčića ili delova novčića, preko osamdeset komada srebrnog nakita. Ukupna težina blaga je oko tri kilograma.
Među pronađenim predmetima svi imaju svoje analoge ali to ne umanjuje njihovu jedinstvenost, rekao je šef Instituta arheologije Nikolaj Makarov.
Novčići su iz raznih delova sveta: denarijusi iz vremena rimskog cara Otona Prvog, deset vizantijskih novčića i dirhemi iz različitih muslimanskih država, od današnje Turske do Centralne Azije, gde su bili rudnici srebra.
Najstarija pronađena moneta je iskovana 975. godine u Samarkandu, ali analiza delova pronađenih delova novčića mogla bi da pokaže da ima i starijih.
Najveći deo otkrivenog ženskog nakita napravljen je u Skandinaviji ili po ugledu na nakit iz tog dela Evrope.
U izradi nakita korišćena je i filigranska tehnika.
„Reč je o remek delima tog vremena“, navodi jedan od saradnika Instituta Irina Zajceva.
Srebrni krst iz arheološkog nalazišta u Novgorodu
© Sputnik / Stanislav Krasilnikov
/ U ta vremena postojala su dva puta koja su povezivala različite delove Evroazije: dnjeparski i volški i oba su se ukrštala u Novgorodu.
„Kroz drevnu rusku državu rečnim putevima su se prebacivale tone srebra sa Istoka na Zapad, preko Skandinavije u Evropu“, naveo je rukovodilac ekspedicije Instituta u Novgorodu Petar Gajdukov.
Pogledajte i: