Od momenta kada je noga prvog srpskog vojnika kročila na obalu Krfa, ovo prelepo mitsko ostrvo za Srbe će zauvek postati ostrvo spasa, nade, stradanja ali i vaskrsnuća srpske vojske i Srbije.
Srpski kadeti na plaži u luci Guvija - prvom odredištu iznemoglih srpskih ratnika, koji su nakon Albanske golgote pronašli spas na grčkom ostrvu Krf. Golgota i stradanje srpske vojske i naroda počela je oktobra 1915. godine, kada je nakon više od mesec dana pružanja otpora daleko nadmoćnijem neprijatelju, srpski vojni i državni vrh doneo odluku o povlačenju prema Jadranskom moru.
Baš kao što su nekada, nakon oporavka, ulicama grada Krfa defilovali srpski vojnici, tako su kadeti Vojne akademije i studenti Kriminalističko-policijske akademije, 108. godina kasnije, tim istim ulicama, ponosno koračali noseći zastavu Srbije i Republike Srpske
U samom centru grada smešten je muzej koji čuva spomen na stradanje srpskih ratnika simboličnog naziva Srpska kuća. Muzejska postavka sadrži mnogobrojne fotografije, dokumenta i eksponate kojima se ilustruje period Prvog svetskog rata odbrane Srbije 1915., stradanja srpske vojske tokom povlačenja preko Albanije i prihvata na Krfu, pa sve do odlaska vojske sa Krfa 1916.
U ovom lokalu, u gradu Krf 1916. se nalazila berbernica u koju su dolazili članovi srpske vlade i sam regent Aleksandar Karađorđević
"Na humkama u tuđini, neće srpsko cveće nići, poručite našoj deci, nećemo im nikad stići". Na Srpskom vojničkom groblju počivaju posmrtni ostaci 7.565 ratnika. Više od pola veka čuvar groblja bio je Đorđe Mihajlović( u narodu poznat kao deda Đorđe) kome je prošlog vikenda otkrivena spomen bista
Rakija iz Srbije koju je ministar Gašić uručio deda Đorđevoj udovici Fotini, rasplakala je staricu. Grkinja Fotini(kojoj je Đorđe, kad ju je oženio, dao srpsko ime Svetlana) je gotovo šest decenija bila deda Đorđeva saputnica pomažući mu u svakodnevnom, ne lakom, održavanju Zejtinlika
Biste premijera zemalja saveznica iz Velikog rata: Grka Elefteriosa Venizeliosa, Srbina Nikole Pašića, Francuza Aristida Brijana, Britanca Dejvida Lorda Džordža i Italijana Vitorio Emanuele Orlandada postavljene su u Polikastru. Parcelu za ovo spomen-obeležje darivao je 1975. godine, Grk Hristos Karafodoros
Kao što su nekada, sa srpskim vojnicima komad hleba i parče sira delili, tako se i danas gostoprimstvo lokalnih Grka oseti na svakom koraku. Srpsku delegaciju u selu Egzoplatanos,(pored velikog broja meštana i đaka) dočekao je i ovaj 94-godišnji deka koji je u svojim staračkim rukama držao nacrt ograde za spomenik srpskim vojnicima u tom selu