Napad je i izvršen u utorak uveče, stotinama iranskih raketa koje su s (ne)očekivanim uspehom probile Gvozdenu kupolu Izraela, sistem protivvazdušne odbrane koji je trebalo da bude neprobojan. Trijumf Izraela tako se pretvorio u žestok udarac Izraelu. I obrnuto – žestok udarac koji je, obezglavljivanjem libanskog Hezbolaha, pretrpela osovina otpora iliti osovina zla na Bliskom istoku, već u zavisnosti od perspektive i geopolitičkih naklonosti, pretvoren je u njen popriličan trijumf. Barem za sada.
Ubistvo vođe Hezbolaha
A tekući rat na Bliskom istoku se, nepunih godinu dana nakon iznenadnog upada palestinskog Hamasa iz Pojasa Gaze u Izrael prošlog 7. oktobra, verovatno definitivno iz Pojasa Gaze i Izraela prelio i na Liban i, napokon, i na Iran. Koga je Izrael brutalnim provokacijama sve vreme i pokušavao da uvuče u sukob kako bi zauzvrat u sukob protiv Irana uvukao i Ameriku. Da li je u pitanju dobra kalkulacija, drugo je pitanje.
Poslednja u nizu tih brutalnih provokacija Izraela bilo je ubistvo vođe Hezbolaha Hasana Nasrale u raketnom napadu u Bejrutu, kada je nastradao i niz drugih visokih zvaničnika partije i saradnika iz Irana.
Brutalnost napada i izostanak obzira prema normama međunarodnog prava na stranu, ovako uspešno targetiranje tajnog sastanka samog vrha neprijateljskih formacija u podzemnom bunkeru u Bejrutu predstavljao je istinski uspeh izraelskih obaveštajaca.
Baš kao što je to bila i operacija s eksplodirajućim pejdžerima pripadnika Hezbolaha koja je prethodila, te ima tumačenja i da je jedno bilo direktno povezano s drugim – da su se sad pokojni čelnici Hezbolaha i iranske Revolucionarne garde odlučili na rizični sastanak licem u lice u Bejrutu baš zato što im je eksplozija pejdžera pokazala da u elektronske komunikacije više ne smeju da se uzdaju. Potom će, međutim, bivši predsednik Irana Mahmud Ahmedinedžad otkriti da nije nepouzdana samo elektronika nego i ljudski faktor – primera radi, osoba na čelu iranske protiv-izraelske jedinice, ispostavilo se, bila je izraelski agent…
Nema sumnje da je dekapitacija Hezbolaha ozbiljno uzdrmala ovu organizaciju, s tim što treba podsetiti i da je Hezbolah već preživeo ubistvo jednog svog čelnika, Abasa Musavija 1992. godine, posle čega je Hasan Nasrala i došao na njegovo čelo i tu i ostao sve dok nije likvidiran prošlog petka.
Napad na Liban
Poveden, ili zaveden, ovim uspehom, kabinet izraelskog premijera Benjamina Netanjahua pokrenuo je i kopnenu invaziju južnog Libana koju zovu ”ograničenom i lokalizovanom operacijom” – zasad ne naročito uspešno, jer se iole značajniji prodor, uprkos povlačenju regularne vojske Libana u dubinu teritorije, nije dogodio. Uostalom, i u prošlom ratu protiv Hezbolaha na istom području 2006. godine izraelska vojska je bila poražena… No borbe na jugu Libana tek počinju.
A svoju računicu imalo je i iransko rukovodstvo. Strateško trpljenje izraelskih udaraca, naime, pokazalo se kao uzaludno žrtvovanje ljudskih života i reputacije jer nije odvratilo Izrael. Već ga je izostanak iranske reakcije, koju je protumačio kao znak slabosti, samo ohrabrio na nove udarce – iako je ovome, kako je obelodanio načelnik Generalštaba iranske vojske Muhamed Bageri, doprinelo i neispunjeno obećanje Vašingtona da će iranska uzdržanost biti nagrađena primirjem u Pojasu Gaze.
Osveta na osvetu
Nije. I zato je usledio napad Irana na Izrael, drugi posle aprila ove godine i znatno žešći od tog. Pogođene su neke od ključnih vojnih baza – iranski izvori tvrde da je uništeno i više od 20 skupocenih aviona F-35 – kao i sedište Mosada u Tel Avivu. No, još važnije od toga, Iran je Izraelu demonstrirao da je i te kako ranjiv. I, još gore, da od Amerike ne može da očekuje Bog-zna-kakvu pomoć – uprkos apsurdnoj tvrdnji Džejka Salivena, savetnika za nacionalnu bezbednost, da je iranski napad odbijen, Pentagon je priznao da je na one stotine iranskih raketa sa američkih razarača ispaljeno njih tek 12, i to sa nepoznatim efektom. Što drastično menja bezbednosni poredak čitavog regiona, a i šire.
Izrael sad preti osvetom – uključujući i likvidaciju ajatolaha Alija Hamneija – ali preti i Iran još žešćim odgovorom. To, sad je očigledno, nije prazna pretnja.
Kako će Izrael odgovoriti, i šta će uraditi Iran? Šta može da uradi Amerika? Da li je novi rat od svetskog značaja već započeo?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović i saradnik Instituta za evropske studije Srboljub Peović.
Pogledajte i: