Drugim rečima, pitanje smanjenja strateškog ofanzivnog naoružanja treba razmatrati uzevši u obzir izmenjenu situaciju u svetu i samim tim takvi pregovori su nemogući bez uzimanja u obzir vojne nuklearne infrastrukture u Evropi, bez uključivanja evropskih država u pregovarački proces i bez doticanja drugih elemenata strateške bezbednosti.
Takođe, da bi došlo do dijaloga Vašington bi morao da uzme u obzir interese Rusije. Pre svega, reč je o širenju bloka NATO-a na Istok i postsovjetski prostor. Upravo je ta okolnost i izazvala ukrajinsku krizu, stvarajući direktne bezbednosne pretnje za Rusiju.
Dijalog o kontroli naoružanja takođe je nemoguć u kontekstu ukrajinske krize, napada Oružanih snaga Ukrajine na Kursku i druge ruske oblasti i zapadnog davanja potencijalne dozvole Kijevu za udare u dubinu u teritoriju Rusije.
„Počnimo od toga da je svaki dogovor, svaki sporazum - dogovor o poverenju. Danas Rusija ne veruje Sjedinjenim Državama ni za jotu, jer se SAD bave prevarama i ne poštuju sporazum START-3, ne ispunjavaju uslove ovog sporazuma. Zbog toga je Rusija suspendovala učešće u ovom sporazumu. Ako Sjedinjene Države ne ispunjavaju svoje obaveze, o kakvom novom ugovoru možemo govoriti?! Drugo, kako možete zaključiti sporazum sa državom koja ratuje protiv vas rukama ukrajinske vojske, sa zemljom koja snabdeva Ukrajinu oružjem, obučava ukrajinsku vojsku, dostavlja ukrajinskim generalima i oficirima njihove satelitske i obaveštajne podatke i tako dalje. Ako Sjedinjene Države vode agresivnu politiku prema Rusiji, kako ćemo onda pregovarati sa njima?!“, kaže Litovkin.
Tokom rata ne može biti takvih pregovora ili sklapanja sporazuma, ističe ekspert.
„I treće, najvažnije je da je za Rusiju strateško nuklearno oružje - oružje odvraćanja, obuzdavanja. Dostigli smo prag smanjenja i nećemo više praviti rezove dok SAD ne promene svoju politiku prema Rusiji“, dodaje Litovkin.
Raniji signali Vašingtona o tome da su otvoreni za razgovore sa Rusijom o pitanjima nuklearnih rizika i kontrole naoružanja bez osvrta na ukrajinski sukob ruski eksperti, između ostalog, vide kao pokušaj Sjedinjenih Država da pokrenu pregovore zato što žele da kontrolišu rusko nuklearno oružje i zavire u nove ruske rakete i sisteme, s obzirom na to da poslednji sporazum nije uključivao neke nove vrste naoružanja - tešku interkontinentalnu raketu „sarmat“, podvodnu bespilotnu letelicu „posejdon“ i interkontinentalnu krstareću raketu neograničenog dometa „burevesnik“ na nuklearni pogon.
Amerikanci bi želeli da, kao i do sada, dobijaju informacije o svemu, ali eksperti smatraju da ne treba verovati takvim predlozima Vašingtona, jer je teško izbrojati koliko je obećanja dato i prekršeno od raspada Sovjetskog Saveza, uključujući ono o neširenju NATO-a na Istok.
„Da, oni žele sporazum o kontroli našeg oružja, ali mi im nećemo dati takvo pravo. Već sam rekao da je sporazum zapravo sporazum poverenja i ravnopravnosti. Ako oni žele da vide naše, i mi želimo da vidimo njihovo oružje, ali oni žele da tim sporazumom dobiju neku vrstu prednosti. Nikada nećemo pristati na to! Putin ispravno i s pravom kaže da danas, kada su Sjedinjene Države u NATO-u, istom vojnom savezu sa drugim nuklearnim državama - Francuskom i Velikom Britanijom - potrebno je voditi računa ne samo o američkom strateškom naoružanju, već istovremeno i o francuskom i britanskom, ali oni to ne žele, tako da nema o čemu da se priča“, kaže Litovkin.
Amerikanci stvaraju rizike za svet
Vladimir Putin je u februaru prošle godine objavio da Moskva obustavlja učešće u START-u, ali da ne istupa iz njega. On je naglasio da pre nego što se ponovo pokrene pitanje nastavka rada u okviru tog sporazuma ruska strana treba da razume kako će u njega biti uračunati arsenali ne samo SAD, nego i drugih nuklearnih država, članica NATO-a, odnosno Francuske i Velike Britanije.
START je jedini rusko-američki režim kontrole nuklearnog naoružanja, a ističe 2026. godine. To je sporazum kojim se Rusija i SAD obavezuju da redovno komuniciraju u vezi sa statusom njihovih nuklearnih arsenala, da dozvole redovne inspekcije tih arsenala i da nemaju više od maksimalnog ugovorenog broja operativnih i neoperativnih bojevih glava.
Moskva i Vašington su neko vreme pregovarali o parametrima budućeg sporazuma o ograničenju nuklearnog naoružanja, ali je dijalog prekinut.
Sadašnji „status kvo“ u oblasti strateškog ofanzivnog naoružanja nosi velike rizike, ocenjuje Litovkin.
„Kada postoji dogovor, mi znamo na čemu rade i u kakvom je stanju strateško oružje našeg potencijalnog protivnika, a oni znaju kakvo je stanje kod nas. A kada je to zatvoreno, kada je tajno, onda se mogu pripremati svakakve akcije i iznenadni napadi na jednu ili drugu zemlju, a to stvara rizik od iznenadnog napada“, objašnjava ekspert.
Na pitanje postoje li sada neki mehanizmi kontrole naoružanja, Liotvkin kaže „samo jedan“.
„Mi upozoravamo Amerikance na probna lansiranja naših projektila, a Amerikanci upozoravaju na probna lansiranja svojih raketa. Ovo se radi da jedna ili druga strana probno lansiranje ne bi doživela kao borbeno, jer postoje sistem za reagovanja na nadolazeće udare. Kada raketa leti niko neće razmatrati, akovas prethodno nisu upozorili, da li je u pitanju probni ili borbeni projektil. U tom slučaju, kao odgovor na to poletela bi prava borbena raketa sa nuklearnim bojevim glavama“, kaže Litovkin.
Sporazum Novi START, koji su 2010. godine potpisali tadašnji predsednici Rusije i SAD Dmitrij Medvedev i Barak Obama ograničava broj strateških nuklearnih bojevih glava koje SAD i Rusija mogu rasporediti. Novi START ograničava na 1.550 bojevih glava sa svake strane, što je bilo smanjenje za 30 posto prema 2.200 bojnih glava iz sporazuma START 1, koji je s potpisima Ronalda Regana i Mihaila Gorbačova bio na snazi od 1991. do kraja 2009. godine.
Ugovor je stupio na snagu 2011. godine, a 2021. godine produžen je na još pet godina, nakon što je Džo Bajden preuzeo dužnost predsednika.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je sada izjavio da bi bilo nerazumno pregovarati sa SAD o novom sporazumu o strateškom ofanzivnom naoružanju (START), pretvarajući se da se u svetu ništa nije promenilo.
Moskva je poručila da je dijalog nemoguć bez promene neprijateljske politike koju Vašington vodi protiv Moskve.