Ipak, moguće je da će se obim pomoći malo smanjiti, jer bi Izrael mogao da bude prioritet zbog eskalacije na Bliskom istoku, kaže ruski ekspert Konstantin Blohin.
Ovo je prva Ruteova zvanična poseta Ukrajini otkako je preuzeo dužnost šefa Alijanse u utorak, odabrao Ukrajinu za svoje prvo inostrano putovanje i šta bi Kijev mogao da dobije od novog generalnog sekretara.
Tokom pregovora sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim Rute je obećao kontinuiranu podršku Kijevu, a razgovaralo se i o snabdevanju Ukrajine oružjem i izgledima za ulazak Ukrajine u NATO. Odgovarajući na zahteve Zelenskog da dozvoli udare duboko u Rusiju, Rute je rekao da će o ovom pitanju sledeće nedelje razgovarati šefovi vodećih zemalja NATO-a.
Generalni sekretar je potvrdio da Alijansa ne donosi kolektivnu odluku o ukidanju ograničenja na dalekometne udare ukrajinskih oružanih snaga protiv Rusije, ali je rekao da bi udari zapadnog oružja na ruske ciljeve, uključujući i na borbene avione na ruskoj teritoriji, „mogli da pomognu Kijevu“.
Zelenski je sa Ruteom razgovarao o situaciji na frontu, kao i o ukrajinskom „planu pobede” uoči sastanka NATO-a u bazi Ramštajn u Nemačkoj naredne nedelje.
Rute se pozicionirao kao rusofob i pristalica Kijeva. Dok je bio premijer Holandije odobrio je prebacivanje borbenih aviona F-16 u Ukrajinu.
Takođe, nakon posete Kijevu, Rute je najavio sastanak zemalja kontakt grupe o Ukrajini, na čelu sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom, koji je zakazan za 12. oktobar.
Hoće li Ukrajina ući u NATO
Moskva ne vidi poseban značaj u smeni generalnog sekretara NATO-a, jer Ruste samo formalno zauzima tu dužnost. Odluke koje donosi NATO ne donosi Rute, već Vašington, koji opet svoje interese ostvaruje pod maskom NATO-a. U tom smislu, ne treba očekivati nikakve konstruktivne odnose sa Alijansom nakon njegovog stupanja na dužnost.
U ruskim stručnim krugovima ima mišljenja da je iznenadna poseta Rutea Kijevu pokušaj jačanja NATO-a i da se dalja sudbina bloka rešava u Ukrajini, ali Blohin ocenjuje da to „zvuči previše pretenciozno“.
„Jasno je da je Ukrajina važno ratište za NATO, ali nije ključno, nije presudno. Postojanje NATO-a ne zavisi od Ukrajine, jer ratišta može biti mnogo - i na Baltiku i na Arktiku tj. na mnogim mestima. To neće učiniti da NATO prestane da postoji. Ako izgube u Ukrajini doći će do pada imidža, ali NATO će nastaviti da postoji. Sada je jasno da im je Ukrajina prioritet, ali to ne znači da će tako biti i u budućnosti, jer ako dođe do rata velikih razmera između Izraela i Irana, onda će prioritet imati Izrael, zbog u uticajnog jevrejskog lobija u Sjedinjenim Državama i zemljama zapadne Evrope“, ocenjuje Blohin.
Dakle, Ruteova poseta Kijevu je demonstracija kontinuiteta podrške Kijevu od strane NATO-a, a tokom sastanka se razgovaralo i o pitanju ubrzanog prijema Ukrajine, ili onoga što je od nje ostalo, u taj vojni savez.
Rute je ponovio nepokolebivu podršku Alijanse Ukrajini, navodeći da je ta zemlja bliže nego ikada članstvu u NATO, dok je Zelenski dodao da je "pitanje pozivanja Ukrajine u NATO stalno na pregovaračkom stolu".
„Sada, u uslovima ruske specijalne operacije i dok ona traje, niko neće primiti Ukrajinu u NATO. Ali, kada se specijalna operacija završi, a od Ukrajine ostane neka teritorija koja će biti van kontrole Rusije, onda će NATO zauzeti ovu teritoriju i napumpati je strateškim oružjem. Situacija će biti još gora nego pre početka specijalne operacije. Dakle, ako Rusija, uslovno govoreći, da takvu dozvolu ili prećuti tako nešto, onda će Ukrajina ući u NATO, ali sada, u uslovima sukoba, mislim da ih niko neće primiti u NATO“, smatra Blohin.
Zelenski je pozvao saveznike da dozvole napade duboko na teritoriji Rusije i naglasio je potrebu za još više oružja, uključujući ono dugog dometa, a takođe i PVO sisteme.
Bez oružja dugog dometa ne možemo zaustaviti Rusiju, rekao je on.
Blohin ocenjuje i da Ruteova izjava o tome da bi udari zapadnog oružja na ruske ciljeve „mogli da pomognu Kijevu“ označava da NATO još nije doneo odluku o tom pitanju. Ako ga ne daju sada, možda će ga dati u budućnosti.
Na pitanje kakve posledice mogu uslediti ako NATO odobri Ukrajini napade u dubinu ruske teritorije, Blohin ocenjuje da će u tom slučaju i Rusija da demonstrira svoju snagu...
Rute je, preuzimajući dužnost svoju novu dužnost, obećao da će nastojati da ojača zapadnu podršku Ukrajini za borbu protiv Rusije i izrazio je uverenje da će moći da sarađuje sa novim američkim predsednikom, ko god bude izabran na tu funkciju na predstojećim novembarskim izborima.
Ruski eksperti su sigurni da će se isporuke zapadnog oružja Kijevu nastaviti čak i ako na izborima pobedi Donald Tramp, koji je više puta pokazivao interesovanje za okončanje ukrajinskog sukoba.