Ovako dr Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu komentariše izlaganje Emanuela Makrona na događaju pod nazivom „Globalni dijalog“, koji je održan u Berlinu.
Francuski predsednik je upozorio da je Evropska unija u veoma nesigurnoj situaciji i da bi mogla da se suoči sa problemima ako ne uspe da produbi svoje jedinstveno tržište i da reši „fragmentaciju“.
Mnogo priče, a malo rada
„Naš bivši model je gotov – previše regulišemo i premalo ulažemo. U naredne dve do tri godine, ako budemo pratili našu klasičnu agendu, bićemo van tržišta“, izjavio je Makron.
Makronove primedbe o evropskoj konkurentnosti nisu novost, navodi Proroković. Francuski predsednik je o tome govorio još prošle godine, kada se založio i za nešto što je nazvao strateškom autonomijom Evrope. I tada je govorio da će EU biti u problemu zbog smanjene konkurentnosti i smanjivanja realnih potencijala, podseća on.
„Ali, šta je on od tada uradio? Apsolutno ništa – ne vidimo nikakve francuske predloge koji idu u smeru nekakve promene spoljne i bezbednosne politike EU, niti u smeru unutrašnjih reformi koje će doprineti popravljanju pozicije“, ističe naš sagovornik.
Nakon što Makron nešto konstatuje ne usledi ništa. Potom istu konstataciju ponovi tri ili šest meseci kasnije, a pošto se radi o predsedniku Francuske, ona gromoglasno odjekne u svetskoj javnosti.
To što je Makron primetio i sada i prošle godine, prema rečima Prorokovića, odigrava se već desetak godina, a posebno od 2022.
„Na primer, u nemačkoj automobilskoj industriji su velika otpuštanja, ogroman broj evropskih investitora beži u SAD, beleže se realne stope pada životnog standarda u zapadnoevropskim zemljama, a konkurentnost je možda i na istorijskom minimumu“, konstatuje Proroković.
Poruke pod pritiskom
Ovakve izjave Makron daje i zbog unutrašnjih razloga, jer se nalazi pod velikim pritiskom i desnice i levice u svojoj zemlji – okupljaju se i ujedinjuju se snage i oko Marin Lepen, a takođe i levica. Trenutno, Makron kontroliše između četvrtine i trećine glasova birača, što mu nije dovoljno da ima većinu, objašnjava Proroković.
„Tako da pretpostavljam da ovim izjavama, koje se u samoj Francuskoj doživljavaju kao evroskeptične, pokušava da pomalo relativizuje pritisak na unutrašnjoj sceni i proširi manevarski prostor“, smatra on.
Hladni rat sa Kinom – prepisivanje odluka Vašingtona
Sa druge strane, u predvečerje donošenja odluke kojom bi Brisel trebalo da uvede carine na uvoz kineskih električnih automobila, mađarski premijer Viktor Orban upozorava da je EU počela „ekonomski hladni rat“ sa Kinom.
EU je sklona protekcionizmu, a protekcionistička logika jedan je od razloga njenog dinamičnog ekonomskog razvoja u prošlosti, objašnjava Proroković.
„Mi gledamo EU iznutra, zato što smo država kandidat i to posmatranje iznutra uvek se ocenjuje kao liberalna ekonomija, nema više granica, slobodan protok ljudi, roba i kapitala. Ali, spolja posmatrano, EU od svog nastanka, odnosno čak i Evropska zajednica pre nje uspostavljala je vrlo visoke carine za uvoz roba i proizvoda iz drugih delova sveta i tako eliminiše konkurenciju. Dakle, istorijski posmatrano, EU je sklona tome“, objašnjava on.
Problem je u tome što su kineski proizvođači trenutno konkurentniji – i u Srbiji se mogu videti kineska vozila, doduše na benzinski pogon, koja su znatno jeftinija od evropskih. Kineska industrija trenutno je ubedljivo najveći globalni proizvođač automobila na svetu i dostigli su evropske proizvođače i tehnološkom i svakom drugom smislu.
Štaviše, napominje Proroković, kineski proizvođači prete da ugroze evropske jer već se govori o vozilima koja neće biti zavisna od litijumskih baterija i samim tim biće ekološki prihvatljivija. Evropa to ne može da stigne i samim tim mora da se brani protekcionističkim merama.
Sa druge strane, EU prati politiku SAD – Proroković podseća da je tako nešto Vašington još pre nekoliko meseci učinio.
„Evropa nema svoju spoljnu i bezbednosnu politiku, ma šta Makron o tome govorio i ma koliko pokušavao da potencira pitanje strateške autonomije. Prepisuju se odluke Vašingtona, a EU je u svojevrsnom vazalnom statusu prema SAD. Ako je Bajdenova administracija rekla da se ide u trgovinski rat protiv Kine i EU će ući u njega. Dakle, poklopila su se tu istorijska iskustva, interesi evropskih proizvođača i američka spoljna politika“, navodi naš sagovornik.
Poseban trenutak
Nesreća u svemu je što mere EU dolaze u posebnom trenutku – da su carine usvojene pre nekoliko godina, na primer 2018, sve bi izgledalo sasvim drugačije. Međutim, kontekst međunarodnih odnosa se promenio, konstatuje Proroković.
„U Kini će ovo biti shvaćeno dosta rđavo, moguće su brojne kontramere i moguće je da će zbog toga biti ozbiljnog pogoršanja političkih odnosa koji su ionako već loši“, zaključuje Proroković.
Pogledajte i: