Kako je rekao, najupečatljiviji primer toga je skoro osamdesetogodišnje odugovlačenje sprovođenja konsenzusnih rezolucija o stvaranju nezavisne palestinske države koja bi trebalo da koegzistira u miru i bezbednosti sa Izraelom.
„Nema opravdanja za teroristički napad 7. oktobra prošle godine protiv izraelskih građana iako se ta tragedija koristi za kolektivno kažnjavanje Palestinaca što se pretvorilo u humanitarnu katastrofu bez presedana. Ubijanje građana Palestine američkim oružjem mora da prestane“, istakao je Lavrov i dodao da je potrebno garantovati sprovođenje zakonskog prava Palestinaca na samoopredelenje i dozvoliti im da stvore državu u granicama iz 1967. godine, sa glavnim gradom u Istočnom Jerusalimu.
Po pitanju Libana, Lavrov je naveo da je „nehumani napad“ na tu zemlju samo primer kako se terorističke metode mogu koristiti za postizanje političkih ciljeva, te je taj zločin potrebno istog trenutka istražiti.
Istakao je i da vlasti SAD ni na koji način nisu osudile kopnenu invaziju Izraela na Liban čime je stavljeno do znanja da Vašington zapravo ohrabruje svog saveznika da proširi zonu vojnih operacija.
Govoreći o Ukrajini, Lavrov je naveo da se ta zemlja pretvorila u terorističku državu koja već 10 godina teroriše ne samo sopstvene građane, već i građane van njenih granica, a Zapad, uprkos svemu tome, nastavlja da podržava Kijev i da ulažnje u Ukrajinu ogromna sredstva.
„Vredi li uopšte govoriti o besmislenosti i opasnosti ideje da se borba protiv jedne nuklearne zemlje poput Rusije vodi do pobede? Ništa manje bedmisleni nisu ni tvrdnje zapadnih mentora Kijeva da je jedini put mirnog rešenja ukrajinskog konflikta takozvana formula Zelenskog. Braneći taj ultimatum Zapad se bez ikakvog stida poziva na povelju UN zahtevajući da se osigura teritorijalni integritet Ukrajine“, dodaje Lavrov.
U osvrtu na nedavno održanu Generalnu skupštinu UN u Njujorku i forum pod nazivom „Samit budućnosti“ ruski diplomata je ocenio da Zapad želi da pretvori platformu Ujedinjenih nacija u instrument za propagiranje svojih koristoljubivih namera, iako još uvek nije kasno da se toj organizaciji udahne novi život.
„Ali to se ne može učiniti uz pomoć samita i deklaracija koje nemaju veze sa realnošću, već kroz vraćanje poverenja po principu suverene ravnopravnosti svih država. Za sada se to ne dešava“, ističe on.