"Naravno, znamo gde pripadamo, Srbija je na evropskom kursu", rekao je Đurić za RTS.
On je naveo da posle sastanaka u Njujorku i Vašingtonu, ali i Briselu, veruje da sagovornici sa kojima su razgovarali bolje razumeju situaciju na KiM i položaj srpskog naroda.
"Muka našeg naroda na KiM je ogromna", istakao je Đurić i dodao da svaki sastanak koristi da sagovornicima približi ono kroz šta naš narod prolazi.
"Diplomatsku borbu smo odneli i na adrese koje su tradicionalno podržavale Prištinu. I u Vašingtonu i u Briselu danas znaju za zahtev Beograda na povratak na pređašnje stanje. To pre svega podrazumeva povratak Srba u policiju na severu KiM, održavanje izbora u opštinama na severu, a ne da ih vode ljudi koji imaju podršku 0,03 odsto građana, kao i da srpske sudije i tužioci dobiju svoje pozicije u sistemu. Nisam optimista po tom pitanju i mislim da će Kurtijev režim uvek tražiti način da zagorča život Srbima", naveo je Đurić.
On je dodao da Kurti nije očekivao snažan i promišljen otpor Srbije i Srba sa KiM.
"Ne reagujemo na prvu loptu, kao što bi on želeo, već mudro u više kolona - jedna je ova diplomatska, druga je to što Srbije ima danas jaču ekonomiju i može finansijski bolje da podrži Srbe na KiM, što se vidi i kroz, ne samo kosovski dodatak, nego i kroz to što sad usvojamo zakon o proglašenju Kosova i Metohije za područje posebne socijalne zaštite", rekao je Đurić.
Govoreći o zabrani ulaska srpske robe na AP KiM , Đurić je istakao da blokada Kurtijevog režima najviše pogađa one koje bi najmanja smela da pogađa, a to su obični građani, jer se zbog neplasiranja srpskih proizvoda na tržište KiM prodavnice zatvaraju i ljudi ostaju bez posla.
"To je životni problem za naš narod na Kosovu i Metohiji. Ne radi se samo o tome da li ćete da kupujete mleko 'Kravicu' ili ćete da kupujete neko mleko uvezeno ko zna odakle, već se radi o tome da hiljade i hiljade i desetine hiljada ne samo naših ljudi ekonomski pati zbog praktično jedne etno nacionalističke i šovinističke politike", kaže Đurić.
On dodaje da je evidentna promena stava Vašingtona i država članica EU prema Kurtijevom režimu.
"U Vašingtonu danas ne možete čuti glasove koje podržavaju jednostrane i nekoordinisane akcije Kurtijevog režima, već i naprotiv. Imate dosta razumevanja danas i u Briselu, dakle i kod država članica EU, od kojih znamo da su većina priznala nezavisnost Kosova, i u SAD za zahteve Beograda za povrat na pređašnje stanje, status quo ante, kako mi kažemo", dodaje Đurić.
Govoreći o desetogodišnjici Berlinskog procesa, Đurić kaže da atmosfera na međunarodnim forumima za Srbiju nikada nije laka, jer, kako ukazuje, postoje oni koji takve forume koriste da Srbiji lepe etikete i pokušavaju da izazovu neku neprimerenu reakciju.
"Da dok oni pokušavaju da otvaraju rake i rane iz devedesetih, Srbija govori o tome kako će u decembru da preuzme predsedavanje globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju. Srbija pokazuje kako je 2,5 puta uvećala svoj BDP, kako želi da gradi puteve i mostove saradnja sa svima u regionu", istakao je Đurić.
On navodi da je Srbija pokazala da vodi izbalansiranu i nacionalno odgovornu spoljnu politiku pružene ruke.
Govoreći o odnosima sa Nemačkom, Đurić je istakao da je ekonomska saradnja Srbije i Nemačke u porastu, što je rezultat strateških razgovora između predsednika Srbije i nemačkog kancelara.
"Predsednik Vučić je sa kancelarom Šolcom imao nekoliko puta poslednjih meseci strateški važne razgovore koji su doprineli tome da Srbija produbi svoje ekonomske šanse, jer je Nemačka ekonomija motor evropske ekonomije i to građanima Srbije donosi i nova radna mesta i ako hoćete posledično kroz to jačanje i rast našeg BDP-a i veće plate i veće penzije", naveo je Đurić.
Ukazao je da se odnos koji je Vučić ranije izgradio sa bivšom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel preneo na odnos sa kancelarom Šolcom, naročito u poslednjih nekoliko meseci kada se komunikacija intenzivirala, i da je on blagotvoran ne samo za naše bilateralne odnose, već i za ukupno pozicioniranje Srbije u evropskim okvirima.
Iako su mediji preneli da ministarka spoljnih polsova Nemačke Analena Berbok očekuje da će na samitu Berlinskog procesa 14. oktobra doći do prekretnice u odnosima na Zapadnom Balkanu, Đurić ističe da se, mada je saradnja odlična po određenim pitanjima, ipak, kada je reč o KiM, stavovi razilaze.
Đurić je naglasio da Srbija ne zaboravlja ni svoje prijatelje iz Afrike, Latinske Amerike i Azije i da je zahvaljujući takvoj politici 27 zemalja promenilo svoj stav kada je reč o KiM, tako da Srbiju danas po tom pitanju podržava 110-111 zemalja.
Pogledajte i: