Analitičari primećuju da Srbija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska pokušavaju da diverzifikuju strukturu svog uvoza u kontekstu antiruskih ograničenja EU. Istovremeno, iako su sa početkom vojne operacije u Ukrajini odnosi Rusije sa Balkanom postali napetiji, oni „ostaju u modalitetu konstruktivne saradnje“.
Prema ocenama RSMD, Srbija nastavlja da otvoreno sarađuje sa Moskvom zahvaljujući viševektorskoj spoljnoj politici, dok Bosna i Hercegovina (BiH) održava veze sa Moskvom delimično (uglavnom sa Republikom Srpskom). Hrvatska je, kao članica EU i NATO-a, izgubila većinu kontakata sa Rusijom, ali je i dalje zainteresovana za ekonomsku saradnju.
Kako su sankcije promenile trgovinu Rusije sa Balkanom
Uprkos činjenici da su zemlje članice EU ključni spoljnotrgovinski partneri Srbije, Rusija i dalje zauzima jednu od vodećih pozicija u trgovinskom prometu republike, napominje RSMD. Štaviše, 2022. godine zemlje su dostigle rekordan nivo spoljnotrgovinskog prometa od 4,28 milijardi dolara. Međutim, 2023. godine pozitivan trend je prekinut, pre svega zbog antiruskih ograničenja.
Izvoz Srbije u Rusiju generalno karakteriše niži tehnološki novo nego u druge zemlje: ključnu grupu proizvoda čine voće, povrće, kao i odeća koju na njenoj teritoriji proizvode strane kompanije. Od 2020. godine takođe je došlo do naglog povećanja isporuka električne opreme (sa 35 miliona dolara na 109 miliona dolara u 2022.), zbog transformacije ruskog tržišta pod sankcijama.
Autori izveštaja napominju da je dugoročna dinamika uvoza Srbije iz Rusije negativna, a njenu strukturu karakteriše primetno niži nivo diverzifikacije – to je uglavnom snabdevanje energentima. RSMD predviđa da će se, u kontekstu sve većeg pritiska zapadnih sankcija na ruske kompanije koje isporučuju energente, nastaviti trend pada srpskog uvoza iz Rusije.
Dodatni rizici su povezani sa merama koje Beograd preduzima na diversifikaciji uvoza sirovina. S tim u vezi, naglo je porasla konkurencija na tradicionalnim tržištima ruskog prisustva u republici - u crnoj i obojenoj metalurgiji, železničkom saobraćaju, nuklearnoj energetici i preradi nafte. Konkretno, reč je o puštanju krajem 2023. godine gasovoda između Bugarske i Srbije Niš – Dimitrovgrad, koji bi u narednim godinama trebalo da zadovolji četvrtinu potreba Beograda za prirodnim gasom.
Međusobna trgovina između Bosne i Hercegovine i Rusije, prema mišljenju analitičara, ostaje „značajno neuravnotežena“, a stepen pokrivenosti uvoza izvozom BiH varira između 30–40%, tek u nekim godinama dostižući 65–70%. Ova zemlja uglavnom snabdeva Rusiju farmaceutskim proizvodima (u vrednosti od 58 miliona dolara 2022. godine), kao i povrćem i voćem (u vrednosti od 15 miliona dolara 2022. godine). Manje značajan udeo zauzima snabdevanje gorivima i mazivima, solima neorganskih kiselina i metala.
Rusija je, pak, dosta dugo snabdevala BiH naftnim derivatima, ali su je do kraja 2010-ih skoro u potpunosti zamenile Hrvatska, Srbija i Italija. Obim uvoza ruskog prirodnog gasa je takođe značajno smanjen tokom protekle decenije. Rusija je tek 2022. godine, pre stupanja na snagu embarga EU, uspela da poveća isporuke kamenog uglja u BiH, ali je u celini obim njenog izvoza beznačajan (oko 10–15 miliona dolara).
Istovremeno, hrvatska politika sankcija, prema njihovim procenama, nije značajno uticala na obim bilateralnih ekonomskih odnosa sa Rusijom. Republika nastavlja da izvozi prehrambene proizvode, odeću, delove za raznu opremu i lekove i zauzvrat koristi olakšice u uvozu ruske nafte.
Osim toga, kako primećuju analitičari, hrvatski preduzetnici pronalaze načine da zaobiđu antiruska ograničenja koja nameće EU. Konkretno, lokalna brodograditeljska kompanija Adria Winch isporučila je delove za ratne brodove koje je izgradila ruska korporacija za brodogradnju Ak Bars, koja je pod sankcijama od marta 2019. godine.
„Uprkos zvaničnom prozapadnom kursu zemlje, hrvatske političke elite ne žele da izgube veze sa Rusijom, pa je stoga zagrebačka ekonomska diplomatija usmerena na pronalaženje načina saradnje, zaobilazeći sankcije“, primećuje RSMD.
Kako Moskva može intenzivirati ekonomsku saradnju sa regionom
Ruski savet za međunarodne poslove smatra da je ključni uslov za održavanje aktuelnog nivoa ekonomske saradnje Rusije sa Srbijom, kao i sa BiH – stabilnost političke saradnje Moskve sa tim zemljama.
Istovremeno, po mišljenju analitičara, Rusija treba da se prilagodi većoj konkurenciji u snabdevanju balkanskih zemalja sirovinama i robom „kako bi sačuvala decenijama uspostavljane logističke lance“.
Stručnjaci smatraju da je najperspektivnija sfera za ruske kapitalne investicije u Srbiji i BiH prerada nafte i trgovina naftnim derivatima. Kao prednosti ovih zemalja navode se odsustvo političkih rizika, stabilnost u bankarskom sektoru, niske plate u kombinaciji sa relativno kvalifikovanom radnom snagom i relativno niski porezi.
Istovremeno, Ruski savet za međunarodne poslove navodi da je potencijal za saradnju Rusije i ovih balkanskih zemalja u elektroenergetskom sektoru nedovoljno iskorišćen, isto kao i u nuklearnoj oblasti. O pitanju izgradnje prve nuklearne elektrane u Srbiji po ruskim tehnološkim standardima eksperti su počeli da razgovaraju još 2010., ali nije bilo konkretnih koraka u tom pravcu.
U slučaju Srbije, ruske investicije se aktivno usmeravaju na modernizaciju železničke infrastrukture (reč je o projektu „RŽD internešenal“).
Važan novi faktor u jačanju međusobnih veza sa Srbijom, po mišljenju stručnjaka, treba da bude aktivnost Rusa koji su se doselili u tu zemlju. Analitičari ističu da hiljade kompanija koje su osnovali Rusi u Srbiji formiraju „kvaziautonomnu privredu“, a mnoge od njih se sve više uključuju u spoljnotrgovinske i investicione operacije.
Što se tiče ekonomske saradnje Hrvatske i Rusije, prema ocenama Ruskog saveta za međunarodne poslove mogla bi da bude perspektivna saradnja preko posredničkih zemalja koje se nisu pridružile antiruskim merama. Konkretno, osnova za zajedničke projekte u regionu mogao bi da bude zajednički investicioni interes Moskve i Zagreba za BiH u sferi finansijskih usluga, proizvodnje rafinisanih naftnih derivata, kao i isporukama električne energije.
Istovremeno, autori izveštaja ističu da ekonomija Hrvatske i dalje zavisi od stranih investicija, te da je stoga fokus prvenstveno na oblastima kao što su energetika i vojno-industrijski kompleks za šta su zainteresovani njeni partneri iz EU i NATO. S tim u vezi, kao perspektivne oblasti za rusko poslovanje u Hrvatskoj ruski eksperti izdvajaju projekte za izgradnju energetskih i transportnih koridora, kao i oblasti kao što su zdravstvo, farmakologija i digitalne tehnologije.
Pogledajte još: