Deluje da Partizan igra košarku koja je viđena u sezoni 2019/2020 pod Trinkijerijem.
Nije Italijan izmislio agresivnu košarku sa dobrom odbranom, brzu košarku, ali je Partizan igrao zaista zanimljivo te godine. Igrao je brzo.
Nadasve je taj Partizan bio brz. Bio je moderan, a u isto vreme staromodan. I imao je četiri igrača koji su mogli da organizuju igru: Kori Volden, Ognjen Jaramaz, Nemanja Gordić i Markus Pejdž.
Mogao je Trinkijeri u odnosu na protivnike da menja postave, da ih drži i po dvojicu u igri, pa ako bi jedan bio udvojen ili zaustavljen, crno-beli bi imali uvek sekundarnog plejmejkera na raspolaganju.
Radilo je posao.
Ako bismo mogli da izaberemo jedan minus za Partizan od povratka Željka Obradovića u Partizan do danas bio bi to upravo izostanak pravih plejmejkera. U prvoj sezoni bili su tu Jam Madar kao mladić, kao i Dalas Mur koji i nije baš neki kreator.
Poziciju plejmejkera pokrivao je često Aleksa Avramović koji pre Partizana nije igrao na poziciji jedan, već je bio klasičan bek. Kasnije je Dante Egzum odlično radio taj posao, ali ni on nije neko ko je po vokaciji plejmejker.
Partizan
© Foto : ABA liga / Dragana Stjepanović
Da ne spominjemo prošlu sezonu i paćenje Kevina Pantera koji se mučio da prenese loptu iako ni izbliza on to ne treba da čini.
Sada je greška ispravljena.
Slično Trinkijerijevom Partizanu, crno-beli sada imaju Karlika Džonsa, Frenka Nilikinu, Ifea Lundberga i Duejna Vošingtona. Po potrebi i Arijana Lakića. I svi oni oni mogu da igraju na poziciji jedan, da prenesu loptu, razigraju saigrače i budu u kombinaciji međusobno u isto vreme na terenu.
Daleko od toga da je Željko prepisao nešto od Trinkijerija, jer je i sam forsirao niske igrače, više njih na terenu u isto vreme, u toku svoje bogate karijere, ali pošto se radi o Partizanu, postoje brojne sličnosti.
Crno-beli su kod Trinkijerija imali kao zaštitno lice Vilijama Mozlija koji je leteo, zakucavao i kidao obruče, a danas slično tome ima Tajrika Džonsa koji se uvukao u srca navijača već na startu sezone.
Tada je na poziciji tri Partizan imao Redžija Redinga, a danas Sterlinga Brauna. Igrače sličnih profila. Na poziciji četiri Rašona Tomasa i Novicu Veličkovića, a danas Ajzeu Majka i Alekseja Pokuševskog.
I pored svih sličnosti, najveća je u energiji. Partizan je i pre pet godina kao i sada igrao brzu košarku sa mnogo energije i želje.
Svega onog što prošle sezone nije viđeno. Ni izbliza.
Uspeh nije zagarantovan, ali Partizan ovoga puta ima temelj.
Prvi izazov u Evroligi je Baskonija od 20 časova i 30 minuta.