Arktik dobija sve veći značaj od trenutka kad je Rusija najavila stvaranje severnog komunikacijskog i pomorskog koridora koji bi išao iz Tihog okeana, preko Severnog ledenog do Atlantskog okeana, kaže Perišić za Sputnjik.
Zašto se Zapad uzbunio zbog Arktika
Taj koridor bi kontrolisala Rusija uz pomoć Kine što je upalilo alarm u Vašingtonu i Evropskoj uniji i onda su SAD organizovale zemlje koje izlaze na arktički region – Kanadi, Švedsku, Norvešku, Finsku i Dansku da blokiraju taj koridor, dodaje Perišić.
„Kako će oni to da spreče kad je ceo taj pojas tog pomorskog koridora preko Severnog ledenog okeana u rukama Rusije? I zašto je taj koridor značajan kad i preko drugih koridora u svetu može da se obavlja trgovina? Zato što je to najkraći i najjeftiniji koridor između Dalekog istoka i Evrope. I najbezbedniji. A Rusija ga kontroliše. Sad smo došli u situaciju da Rusija prvi put u svetskoj istoriji kontroliše neki pomorski koridor. To su uvek kontrolisali Britanci ili Amerikanci kao njihovi naslednici posle Drugog svetskog rata. Amerikanci su kontrolisali pomorske koridore od 1945. do ovog raskola na liniji Zapad – Rusija.“
Prvi put u istoriji imamo situaciju da Rusija kontroliše pomorski koridor koji je najjeftiniji i koji će samim tim biti i najefikasniji, a to je uzbunilo Kanadu i nateralo je da organizuje severne evropske države, dodaje Perišić.
Američke proksi-marionete u borbi za ruske resurse
Naravno, iza toga stoje SAD koje više nikoga ne mogu da organizuju i zato moraju da angažuju svoje proksi-marionete da se kao suprotstave Rusiji, smatra Perišić.
Druga stvar koja je na Zapadu upalila zvono na uzbunu je bogatstvo Arktika gde se nalaze najveća nalazišta prirodnog gasa i nafte u svetu koja su neiskorišćena, ističe Perišić.
„Rusija je dokazala još 2006. godine da je dno ispod Arktika, odnosno ledenog pokrivača na Arktiku, produžetak ruskog kopna iz Sibira. Što će reći da Rusija ima pravo na eksploataciju i centralnog dela Arktika. I to ih najviše boli. To je dokazao jedan veliki ruski istraživač Artur Čilingarov koji je bio i poslanik ruske Dume. On je spustio na dno Arktika nerđajuću zastavu Ruske Federacije i time dao do znanja još 2006. godine da je Arktik u suštini ruski. Niko mu se tada u svetu nije mogao suprotstaviti jer je izneo neoborive dokaze da je centar Arktika deo ruskog kopna. Ti dokazi su poslati Ujedinjenim nacijama.“
Reč je o borbi za resurse ali je pitanje mogu li i kako Kanada i zemlje na severu Evrope, pa čak i SAD koje preko Aljaske izlaze u arktički region, da spreče Rusiju da koristi svoje resurse, dodaje Perišić.
Vojno nepostojeća država protiv Rusije
Treći segment značaja arktičkog regiona je vojni, a Rusija je tamo već instalirala svoje vojne instalacije i formirala poseban rod vojske – arktičke jedinice, kaže Perišić.
„Ne zaboravimo, Arktik je i najkraća veza između Severne Amerike i Rusije, odnosno Evroazije, ne samo preko Tihog okeana nego i Severnog ledenog okeana, tako da ima izvanrednu stratešku važnost. Pogotovo u nekom budućem, ako do njega dođe, nuklearnom sukobu jer to je najkraća linija preleta ruskih interkontinentalnih nuklearnih raketa ka SAD. I obrnuto. Arktik ima taj značaj i zato su Amerikanci i po tom pitanju nervozni. Znači, postoje tri zapadne nervoze. Prva je zbog pomorskog koridora kog će Rusija da kontroliše, druga zbog ekonomske snage, odnosno resursa Arktika i treća je taj vojni razlog.“
Kanada koja bi navodno trebalo da organizuje vojno prisustvo zapadnih država na Arktiku nema nikakve vojne sposobnosti da izađe na Arktik, jer je u vojnom smislu nepostojeća država, zaključio je Perišić.
Kanada i zemlje severne Evrope najavile su plan da oforme koaliciju kako bi se suprotstavili navodnim aktivnostima Rusije i Kine u Arktičkom regionu, prenosi Blumberg.
Ističe se da je Ministarstvo spoljnih poslova Kanade prošle nedelje organizovalo susret sa ministrima spoljnih poslova Švedske, Norveške, Finske i Danske u kanadskom gradu Ikaluit kako bi razmotrili načine za uspostavljanje dijaloga o bezbednosti na Artiku.
Pogledajte i: