Kad je Crna Gora u pitanju, podgorički izbori su uvek vrlo važni, jer Podgorica predstavlja praktično trećinu, a suštinski i više od trećine biračkog tela, da ne govorimo o simboličkom značaju i političkoj težini onoga ko drži vlast, kaže Vukadinović za Sputnjik.
Tako da se ne mogu zanemarivati efekti jučerašnjih izbora iako oni nisu imali onu težinu kakvu su imali prethodni izbori u Podgorici koji su najavili put poraza DPS koji je usledio već sledeće godine, dodaje Vukadinović.
Impresivan procenat DPS, ali skroman broj glasova
Kataklizma DPS-a koja je potom usledila i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima najavljena je u Podgorici ubedljivom pobedom tzv. avgustovske većine nad DPS-om pre dve godine, podseća Vukadinović.
Iako bi se moglo reći da ishod ubedljivo najvažnijih lokalnih izbora u Crnoj Gori najavljuje put povratka DPS, rezultate bi trebalo pogledati malo pažljivije i dublje, zato što nam jedno govore procenti, a nešto drugačije stvari stoje kad pogledamo brojke, smatra Vukadinović.
„Drugim rečima, procenti su odlični ne samo po DPS nego i po čitavu tu prođukanovićevsku liniju i struju crnogorske politike. Jer ne samo da je DPS osvojio skoro 30 odsto nego je i ova još crnogorskija i radikalnija opcija u crnogorskoj politici okupljena oko SDP-a, SDA i sličnih osvojila nešto manje od šest odsto. I plus, doskorašnji premijer Crne Gore iz DPS Duško Marković takođe je prešao cenzus i dobio dva odbornika. Tako kad saberete te brojke i dodate na ovaj rezultat DPS, onda je to više nego impresivan procenat.“
Sa druge strane, broj osvojenih glasova, s obzirom na iznenađujuće malu izlaznost nije toliko impresivan, tako da se ne može reći da je DPS toliko pobedio koliko su stranke „avgustovske većine“ izgubile, jer je veliki deo njihovih birača apstinirao, dodaje Vukadinović.
Najveći gubitnici – Milatović i Spajić
Nije bilo očekivano da se ponovi izlaznost od skoro 70 odsto kao na izborima pre dve godine, ali je za samo pola izbornog ciklusa na birališta izašlo skoro 15 odsto manje birača, ističe Vukadinović.
„Dakle, nije porasla ta đukanovićevska ili montenegrinska većina nego je značajno opao procenat onih koji su izašli i glasali za druge opcije na koje se podlila i razlila ona većina koja je omogućila promenu 30. avgusta 2020. Tako da mislim da te stranke i sada vladajuće većine i one koje nisu sada u vladi ali su participrale u toj promeni, moraju ozbiljno da se zamisle dokle su stigle i gde ih je dovela ta međusobna surevnjivost i bespoštedni sukobi oko važnih, ali najčešće oko nevažnih stvari. Ponekad samo oko sujete ili prestiža, a ponekad i oko eventualno neke raspodele političkih pozicija i političkog plena.“
Svi oni su, generalno na gubitku, a najveći gubitak su zabeležili oni koji su najviše profitirali od promena, a to su predsednik Jakov Milatović i premijer Milojko Spajić. Njih dvojica su i pojedinačno i zbirno gledano najveći gubitnici, iako su na izbore izašli u koaliciji sa bliskim partnerima, Milatović sa Abazovićem, a Spajić sa Demokratama, dodaje Vukadinović.
Srpske stranke – glas razuma
Međutim, Milatović i Abazović imaju satisfakciju koja verovatno ublažava nezadovoljstvo zbog slabog rezultata a to je činjenica da će formiranja vlasti u Podgorici zavisti od njih, smatra Vukadinović.
„Možda najsolidniji rezultat koji ne daje osnov za euforiju, ali ni za neku tragiku niti veliko nezadovoljstvo jeste rezultat prosrpske grupacije oko Andrije Mandića i Milana Kneževića koji su prešli za njih magičnu granicu od 20 odsto. Pre toga su se udružili, što je za svaku pohvalu, i praktično prvi put izašli u jednoj logičnoj i koherentnoj koloni. Nije se rasulo mnogo srpskih glasova osim možda na ovu Kadićevu grupaciju. A da je i on tu bio, taj rezultat bi bio još impresivniji i bili bi drugi po broju glasova, odmah iza DPS-a.“
Prosrpska koalicija se sada javlja i kao neki glas razuma i oni pozivaju stranke i lidere biše „Amfilohijeve većine“ da se udruže, jer kad se one sastave imaju jasnu većinu nad montenegrinskim političkim krilom, dodaje Vukadinović.
Više od žutog, manje od crvenog kartona
Međutim, rezultati podgoričkih izbora su „više od žutog i tek za nijansu nešto manje od crvenog kartona“ za stranke, lidere i glasače „avgustovske većine“ i to bi trebalo da shvate kao ozbiljnu opomenu da promene nešto i svom u nastupu i u suštini, smatra Vukadinović.
Prema njegovim rečima, postoji mogućnost da u Podgorici dođe do ponavljanja lokalnih izbora ukoliko grupacija oko Milatovića i Abazovića ne podrži nijednu stranu, ali to ne izgleda previše verovatno.
„To je moguće, mada nije previše verovatno zbog toga što oni nisu grupacija u nadolaženju pa da hoće da poboljšaju svoj rezultat. Možda bi mogli da se nadaju nečem boljem jer su kao zadržali principijelnost, ali da su osvojili 15 odsto recimo, a da i dalje vlast zavisi od njih onda bi se mogao zamisliti scenario ponavljanja izbora odnosno 'budvanski scenario'. Sada sa ovako realno skromnim procentom, pogotovo sa skromnijim brojem glasova koji je svakako ispod očekivanja, pitanje je da li će se oni opredeliti za tu vrstu hazarda. To bila neka vrsta hazarda, pomalo kocke gde bi oni mogli biti pukovnici ili pokojnici.“
Tako da nije isključeno da dođe do „budvanskog scenarija“ ali je izazov vlasti u glavnom gradu suviše veliki zbog čega Vukadinović smatra da će se naći neko rešenje bez ponavljanja izbora.
Psihološki šok za Vladu
Na pitanje da li se može očekivati pad crnogorske vlade i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, Vukadinović odgovara da je pad podrške vladajućoj većini na izborima u Podgorici daleko od dramatičnog koji bi je mogao naterati da ide na nove izbore.
„To je više psihološki šok i udarac. Ne verujem da su mnogo bliži vanredni izbori ali svakako je to korak u tom pravcu jer oni koji čine okosnicu i kičmu republičke vlasti su zabeležili relativno slab ili skroman rezultat. Ali da parlamentarna većina još uvek nije u pitanju, to verujem. Prilika za izvlačenje nekih pouka i popravni ispit još postoji i ne verujem da će Milatović i Abazović uspeti da sruše Vladu. Mada, možda će to biti neki njihov zahtev ili uslov prilikom formiranja vlasti u Podgorici, ali ne verujem da će Spajić po cenu političkog života pristati na vanredne izbore jer je suviše uložio u formiranje ove vlade.“
Možda i bude ponovljenih izbora u Podgorici mada verujem da će se nekako skrpiti vlast, ali dok se pitaju Spajić i Bečić, vanrednih parlamentarnih izbora neće biti, zaključio je Vukadinović.
Prema preliminarnim rezultatima izbora u Podgorici, DPS je osvojio 19 mandata u gradskom parlamentu (29,95 odsto glasova), PES i Demokrate 14 (21,77 odsto), koalicija okupljena oko partija nekadašnjeg Demokratskog fronta (DF) 13 (20,16 odsto), „Za bolju Podgoricu“ šest (10,52 odsto), Evropski savez tri (5,43 odsto), a Preokret i Stranka evropskog progresa (SEP) po dva mandata (3,33 i 3,08 odsto).
Pogledajte i: