EKSKLUZIVNO Srđan Đoković: Bez Kosova smo samo prašina – Novak ostaje u Srbiji ponosan što je Srbin

Gostujući u emisiji „Maša i...“ Srđan Đoković govorio je o trnovitom putu do samog vrha sveta kroz koji je prošla njegova porodica, o vaspitavanju dece u duhu pravoslavlja i tradicionalnih vrednosti, ali je otkrio i neke manje poznate detalje iz najranijeg životnog doba svog najstarijeg sina, najboljeg sportiste svih vremena – Novaka Đokovića.

„Apsolutno sam bio uveren da će on biti najbolji u tome što bude radio. A sticajem okolnosti se dogodilo da se bavi tenisom. Trebalo je da bude skijaš kao cela naša porodica i sa moje i sa ženine strane. Kada je Novak bio beba od osam meseci, nosio sam ga u kengur nosiljci na grudima i sa njim skijao satima na Kopaoniku. Tako da je on trebalo da bude skijaš“, otkrio je Novakov otac.

Đoković nedvosmisleno ističe da je početak Novakove karijere bio sve samo ne – lak.
„Sve se poklopilo sa užasnim stanjem koje je bilo u našoj zemlji – i bombardovanje i sankcije i vize i blokade u svakom pogledu. Svaki njegov odlazak na te turnirčiće male do 12, 14, 16 godina po Evropi i svetu je bio veliki problem jer je on morao zajedno sa svojim pratiocima i svojim ocem da traži vizu raznim zemljama da bi odlazio tamo. Nije bilo lako biti Srbin u tom Zapadnom svetu koji nas je, u stvari, i bombardovao i uradio to što je uradio. A mi za vreme bombardovanja nismo otišli iz naše zemlje. Mi smo dva i po meseca sa decom, Novakom koji je 1999. imao 12 godina, Markom koji je imao 8 i Đorđem koji je imao 4 godine, ostali u svojoj zemlji i u svom gradu i skrivali se po bunkerima jedno vreme, onda se više nismo ni skrivali nego su oni trenirali na teniskom klubu Partizan sve vreme dok su avioni leteli iznad grada i bombardovali. To je bilo stvarno jedno užasno vreme i u tom užasnom vremenu on je stasavao i čini mi se da ga je sva ta situacija koja se dešavala sa svim tim odvratnim stvarima očvrsnula i pokazala mu da on jednostavno mora da se bori mnogo više od ostalih da bi postao to što je i postao“, priseća se Srđan.

Naš sagovornik naglašava da je Novak i u Parizu, kada je osvojio zlatnu olimpijsku medalju i time zaokružio svoj sportski uspeh na svim poljima i pokazao da je najbolji sportista svih vremena, pokazao da je krst zvezda vodilja i da bez vere u Boga i u svoj narod, nemamo šta da tražimo: „Mi smo tako vaspitali našu decu, i oni se tako i ponašaju i zato su cenjeni, voljeni i poštovani svuda gde god se nađu u svetu“.
Borba za Kosovo i Metohiju

Upitan da prokomentariše brutalne napadne na pravoslavne svetinje od Kosova i Metohije do Ukrajine, Đoković podseća na važnost srpskog jednistva kada je u pitanju status naše pokrajine.

„Kosovo je srce Srbije, to nije floskula, to je istina jer mi smo bez Kosova prašina, prazan prostor, mi jednostavno ne postojimo. Kao što je za Jevreje Jerusalim ili za muslimane Meka i Medina ili za katoličanstvo Vatikan – za nas je Kosovo i Metohija. Mi bez Kosova i Metohije ne postojimo. Nikada se Kosovo neće priznati kao otuđeni deo od Srbije. Kosovo će uvek biti u našim telima i našim srcima, ne treba priznati Kosovo i pustiti budućim generacijama da se izbore za poštovanje i za neuništavanje srpskih svetinja gde se god budu nalazile, a naročito se to dešava na Kosovu, a u stvari su na Kosovu te najstarije naše svetinje i odatle smo svi potekli kao Srbi i krenuli smo po svetu da živimo i radimo“, objašnjava naš sagovornik.

Novakov otac se dotakao i situacije na svetskoj geopolitičkoj sceni. Prema njegovim rečima, živimo u veoma opasnom vremenu ne samo za super sile nego i za sve male narode kojima i mi pripadamo.

„Svedoci smo kriznih žarišta koja se dešavaju i u Ukrajini, evo i u Rusiji i na Bliskom Istoku i svuda. Smatram da ti ljudi koji potpiruju te sukobe svuda po svetu, u stvari, ne misle svojom glavom i ne misle na sutra jer je toliko opasna situacija i ja se bojim za opstanak ljudske vrste na kugli zemaljskoj. Mislim da pod hitno treba sesti za sto, dogovoriti se jer rat nikome ništa doneo lepo nije kao ni nama. Mi smo preživeli nažalost 75 dana bombardovanja, bili smo mali, nemoćni, nismo mogli da odgovorimo nikome i vrlo dobro znamo kako je živeti kada ti iznad glave lete bombarderi i bacaju bombe i stradaju i civili i deca i stari i mladi. Siguran sam da svi oni akteri koji utiču na globalnu situaciju u svetu treba da sednu za sto i da se pod hitno dogovore ako misle da nastavimo da živimo na ovoj prelepoj planeti Zemlji svi zajedno“, precizira Srđan.

Govoreći o zabranama ruskim sportistima da učestvuju na velikim turnirima ili da učestvuju pod uslovom da se odreknu zastave i himne svoje zemlje, Đoković oštro kaže:
„To je za mene užasna situacija. Ja ne znam kakve sportisti imaju veze sa bilo kakvim sukobima. Oni su sportisti, samo sportisti i sportisti treba da se bave sportom i samo sportom i ne treba ih povezivati sa bilo kakvim problemima i sukobima i političkim situacijama. Mislim da uskraćivanje ruskim sportistima odlazak na Olimpijadu i na ta velika takmičenja nema nikakvog smisla jer samo stvaraju kontra efekat, a bez Rusije i tih vrhunskih sportista u svim sportovima iz Rusije, to u stvari, i nisu najjača takmičenja jer su njih uskratili za ko zna koliko desetina medalja.