Otkrivena velika enigma Kosmaja: Svetinja u središtu rimskog rudnika /video/

Na prostoru tri planine Šumadije Rimljani su imali ogroman rudnik srebra i olova. Ovaj prostor krije čitav kompleks građevina, rudarska okna, grobove, ali i 300 metara dugačko utvrđenje, Gradinu, u koju je moglo da se smesti do hiljadu vojnika. Na ulazu u utvrđenje je rotonda.

Do nje se dolazi preko zatrpanih naselja u kojima se stanovalo u 2.,3. i 4. veku. Sve je sakrila šuma, na sreću arheologa.

Prva istraživanja počela su krajem 19. veka i bila skromna i sporadična, sve do 2015. godine, kada se mačete za probijanje guste šume i ašova prihvatio arheolog Narodnog muzeja Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva. U otkrivanje tajne rudnika s njim je pošao i reditelj Rastko Šejić.

„Prvi put izlazimo na teren, 2016., ciča zima, trčimo za čovekom koji je bivši atletičar, kome popeti se na hiljadu metara nije veliki problem. Trči čitava ekipa kroz ono granje, on krči put. Priča da sva rudarska nalazišta pripadaju jednoj porodici iz Rima i da je ukazom određeno da oni imaju eksteritorijalnost u odnosu na ostatak Rima, da bi na najbolji način koristili prirodne resurse osvojene teritorije“, priča Šejić sadržaj jedinstvenog filma koji je snimio.

Dodaje da, ko ne pamti, iznova proživljava, a Srbi imaju učenje o zaboravu, da zaborave odakle su krenuli, da slučajno ne bi stigli u ishodište koje definiše i našu budućnost.

Crnobrnja dodaje da su rudnici bili pod direktnim nadzorom rimskog cara, imperatori su se menjali, čitave dinastije, ali su porodice ostajale iste. Svet je funkcionisao kao danas.

„Ostatke rudnika i danas vidimo, ne moramo da gledamo jame, imamo gotovo dva kilometra jalovišta, šljake, mesta gde je drobljen kamen. Iako je to bila primitivna prerada, na tom mestu ništa nije niklo, već 1700 godina. Šumari su računali, oni su ložili drva da bi topili metal, u 3. veku je nestalo 60 kvadratnih kilometara šume, do 17 kilometara udaljenosti od rudnika“, kaže Crnobrnja.

Predivni mozaici, konzervirani pod rotonde čiji je prečnik 6 metara, na koju su dograđena dva niza prostorija, 1958. godine preneti su u Narodni muzej. Sada su ponovo konzervirani, savremenom metodom i predstavljeni na izložbi koja je u toku u Narodnom muzeju u Beogradu.

„Još uvek ne znamo kom je božanstvu prethodni hram bio posvećen, ali imamo posredne naznake koje kažu da je nekom htonskom božanstvu bila posvećena, možda boginji Orkiji čiji je žrtvenik nađen na Avali. U rudnicima su se poštovala božanstva podzemnog sveta. Na to nam posredno ukazuje deo kamene grede na kojoj je uklesan šišmiš. On je pratio upravo obeležje htonskih božanstava“, objašnjava arheolog.

Na osnovu mozaika i natpisa, kasnija crkva je datovana u drugu polovinu ili poslednju četvrtinu trećeg veka.

Šejić kaže da je rad na filmu o crkvi i celom prostoru rudnika dvostruko iskustvo, s jedne strane to je snimanje u nemogućim uslovima koje zadaje priroda, nalik na ratno stanje, a sa druge, to je zaista rat, borba za očuvanje našeg kulturnog nasleđa.

Radeći sa Crnobrnjom i njegovim kolegama shvatio je, kaže, koliko su srpski arheolozi tome predani. Ne rade posao, biti arheolog u Srbiji, to je poziv.

U filmu je koristio modernu tehnologiju, 3D, snimke iz vazduha da bi gledaocima dočarao prostornost ovog mesta, vreme neverovatne privredne i ljudske aktivnosti u rudnicima i oko njih, jer tu je sve vrvelo od života.

„Jedan od njegovih pomagača mi je otkrio da je kolega Milivoje Veličković 50-tih našao špahtlu koja je pripadala profesoru koji je takođe iskopavao grobnicu, ali ne do kraja. On je tu ostavio kao obeleživač. Isti taj alat zapravo je ostavio akademik Nikola Vulić, prvi istraživač koji je tu radio početkom 20. veka. To je arheologija naše arheologije“, objašnjava Crnobrnja.

Njegovi prethodnici naišli su na grobnicu iz 4. veka, a on je pronašao dve ploče sa natpisima još starijeg datuma iz 3. i 2., koje su donete sa drugog mesta. Tu su i delovi druge kamene plastike, grobnica je sagrađena iz osam delova.

Rastko Šejić otkriće ove grobnice snimio je u realnom vremenu. On je zapravo u posebnoj misiji, film o Rotondi jedan je od četiri posvećena našem arheološkom nasleđu. To je njegov doprinos povratku na pravi put, ka ishodištu. Prvi u serijalu dokumentaraca je snimljen povodom 140 godina Srpskog arheološkog društva.

„Upravo je ušao u zvaničnu konkurenciju ATAFF Festivala u Mađarskoj, to je jedan od najvažnijih festivala u toj zemlji koji postoji od 60-tih godina, na kome je gostovao i Emir Kusturica, držao je master klas. Nadamo se da će drugi film krenuti istim putem. Verujem da će ga videti i naša publika, ali to zavisi od urednika naših medija“, kaže reditelj.

Od istraživanja da li na ovom prostoru još ima rude se, na sreću, odustalo, pa se sagovornici Sputnjika nadaju da će deo Kosmaja koji krije rotondu u bliskoj budućnosti biti rezervat prirode i kulturnog nasleđa.

Prostor nekadašnjeg rudarskog basena godinama je devastiran divljim kopanjima, ali sada bi trebalo da ga štiti Zakon o kulturnom nasleđu koji je teško primeniti na ovakvom terenu. Ipak, postoji veliki plan da se zaista zaštiti.

„Trenutno je u postupku izrada planskog dokumenta koji definiše Područje posebne namene Avala- Kosmaj, Narodni muzej Srbije uključio se u njegovu izradu. Sada smo u fazi izrade plana zaštite kulturnog nasleđa. Sa urbanistima je već dogovoreno da u tom planu postoji srce kulturnog i prirodno nasleđa, a to je upravo ovih 5 kvadratnih kilometara rimskih rudnika“.

Crnobrnja dodaje da postoje i akcioni planovi kako prostor razvijati u narednih pet godina. Rotonda bi trebalo da bude do kraja istražena, rekonstruisana lakim materijalima, planirana je i rekonstrukcija mozaika, postavljanje replika desetina rimskih spomenika koji su pronađeni. Tu su i rimske terme koje su zatrpane 1958. Ako se plan ostvari biće to najveći i najlepši arheološki park u ovom delu Evrope.

Izložba o rotondi u Stojniku u Narodnom muzeju Srbije otvorena je do 3. novembra.