Osim ako ne preduzmu mere iz njegovog izveštaja o budućoj evropskoj konkurentnosti koje se, međutim, već sada o(t)pisuju kao nemoguće. Za početak, već i zato što predviđenih bar 800 milijardi evra godišnje za investicije postoji taman koliko i magični štapić za rešavanje ostalih nagomilanih problema evropske ekonomije.
Recesija i stagnacija
U ponedeljak, kad se ishod izbora u pokrajini Brandenburg pokazao utešnim utoliko što su vladajuće socijaldemokrate ostale za dlaku ispred Alternative za Nemačku iako s ostatkom radikalnog centra, demohrišćanima, nemaju većinu, stigli su i najnoviji rezultati istraživanja o ekonomskoj aktivnosti u Nemačkoj.
Razočarenje čak nije ni bilo neočekivano kad je saopšteno da kompanije ukidaju radna mesta po najbržoj stopi u poslednjih 15 godina, to jest od prošle svetske ekonomske krize (ne računajući period kovida); da je najveća evropska ekonomija oslabila četvrti mesec zaredom, te da se industrijska proizvodnja smanjila pogotovo. Što će reći da ostaje zaglavljena između recesionih padova i, u povoljnijem ishodu, stagnacije na tim nižim nivoima koje je dostigla.
U svakom slučaju, više nego dovoljno da glavni ekonomista Komercijalne banke iz Hamburga Sirijus de la Rubija proglasi da je dolazak nove tehničke recesije – negativan rast, dakle ekonomski pad u dva uzastopna kvartala – ”gotova stvar”. Uz opomenu da se ”pad u proizvodnom sektoru opet produbio, i izbrisao svu nadu u brz oporavak. Industrijska proizvodnja survala se po najbržoj stopi ove godine, uz kolaps u novim porudžbinama (koji najavljuje dalje survavanje proizvodnje)… Ove zabrinjavajuće brojke”, dodaje De la Rubija, ”po svemu sudeći intenziviraće tekuću debatu u Nemačkoj o riziku od deindustrijalizacije… Optimizam je nešto što pripada prošlosti. Proizvođači su bukvalno u depresiji u pogledu svoje buduće aktivnosti, sa sve manjim očekivanjima da će im naredne godine biti bolje. U zaprepašćujućem zaokretu, umereni optimizam iz avgusta brzo se pretvorio u najžešći pesimizam u septembru. Ovaj nagli preokret je najverovatnije povezan s talasom negativnih naslova oko ’Folksvagena’, koji baca senku na širu industriju,” konstatuje glavni ekonomista Komercijalne banke iz Hamburga.
Tri šokantne vesti
I zaista, bar tri vesti koje se ocenjuju kao šokantne stigle su iz nemačke industrije proteklih dana – ”Folksvagen” planira da ukine do 30 hiljada radnih mesta i da, prvi put od osnivanja pre 87 godina, zatvori svoje fabrike u Nemačkoj; bankrot je proglasila kompanija VKV, proizvođač delova za ”Folksvagen”, ”Mercedes” i BMV – što znači da se nevolja širi lancem proizvodnje – o čemu dalje svedoči i to što je i gigant kao što je ”Boš” objavio da su ugrožene hiljade radnih mesta u njegovim postrojenjima u Nemačkoj koja rade za tamošnju auto-industriju.
”Čitav nemački prosperitet zavisi od automobilske industrije”, zabrinut je Jens Špan, zamenik šefa poslaničke grupe opozicionih demohrišćana u Bundestagu, uz poziv na preduzimanje hitnih mera jer, upozorava, ”to je jedini način da se osiguraju stotine hiljada radnih mesta u Nemačkoj”.
Spora agonija Evrope
Brojka, izgleda, nije preterana, jer, iz Nemačke stižu i vesti da zarazna nesigurnost s automobilske prelazi i na industriju čelika koja zapošljava oko 80 hiljada radnika.
”Većina proizvođača redukuje proizvodnju usled smanjene potražnje, izazvane slabošću u automobilskom i mašinskom sektoru. Tokom prošle godine akcije ’TisenKrupa’ izgubile su skoro 60 odsto vrednosti,” ukazuje se u jednoj od analiza, u kojoj se najavljuje ”grubo ekonomsko buđenje Nemačke” i konstatuje da ova zemlja ”napokon izlazi iz prve faze ekonomske ožalošćenosti – iz faze poricanja… Nemci se napokon suočavaju s realnošću da su u dubokoj krizi, jer četiri jahača njihove ekonomske Apokalipse postaju očigledni: egzodus krupne industrije; rapidno pogoršavanje demografske slike; raspad infrastrukture i nedostatak inovacija.”
Sve u svemu, biće da upravo ovako počinje ona ”spora agonija” na koju upozorava Mario Dragi uz izveštaj o budućoj evropskoj (ne)konkurentnosti koji mu je naručila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Ima li leka za tu agoniju? Šta je uzrok opadanja nemačke i evropske privrede? I gde se nalazi dno koje mogu da dosegnu? O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili nekadašnji dopisnik ”Politike” iz Nemačke Miroslav Stojanović i ekonomista Miroslav Jovanović, profesor sa Univerziteta u Ženevi.
(pogledajte video)