Brnabićeva je rekla za RTS da su poruke koje je u svom govoru u UN izneo predsednik Vučić važne zbog očuvanja i borbe za teritorijalni integritet Srbije, za objašnjavanje trenutka kada je svet počeo da srlja u haos. To je, kako kaže, krenulo 1999. godine agresijom NATO-a na Srbiju.
Onadodaje da je 2008. godine to produbljeno kada su države požurile da prihvate takozvano nezavisno Kosovo.
"Ono što je važno da naglasim je da sam kao predsednik Vlade bila u UN i interesovala sam se za politiku od 2000. i 2002. godine - da je razlika očigledna ove godine u nastupu Srbije u UN", podvukla je Brnabićeva.
Kaže da se situacija promenila u odnosu na prethodne decenije.
„Bili smo zemlja koja ode tamo, održi govor koji je za domaću publiku, vrati se kući i nikom ništa, to je lepo za vas i vašu porodicu", navela je Brnabićeva.
Prema njenim rečima, ove godine je nastup drugačiji, bio je praćen nizom sastanaka iučešća na različitim ceremonijama.
"Nizom sastanaka koji se tiču ekonomije, predstavljanja Ekspa, podrške na organizaciji globalnog samita o veštačkoj inteligenciji", dodala je ona.
Vučić je kako kaže, "grunuo" da pomogne Vladi, od politike i ekonomije i usledili su pozivi da učestvuje na sastancima, prijemima, gde Srbija nije bila pozivana.
Možemo da se podičimo sa pokazateljem koliko Srbija igra dugačiju ulogu na svetskoj i političkoj sceni, istakla je predsednik parlamenta.
„Neverovanto je da imate jednog državnika u svetu koji se tokom jednog dana video i uručio orden ambasadoru Nebenzji i istog dana bio na prijemu kod Šolca, a rukovao se i sa Analenom Berbok“, rekla je Brnabićeva.
Poruke zapadnih diplomata
Odgovarajući na pitanje kuda ide dijalog Beograda i Prištine, Brnabićeva kaže da ne postoji dijalog u ovom trenutku.
"Ono što je novo je očigledan različit stav, kritički stav najjodanijih prištinskih saveznika prema Prištini od onoga što smo videli pre", kaže Brnabićeva.
Podvukla je stav specijalnog iazlasnika Nemačke za Zapadni Balkan Manuela Saracina, koji je rekao da ako Kurti ne promeni stav i ne ukine mere zabrane za prelaz srpske robe, Priština može biti isključena iz Cefte.
"Delim frustraciju našeg naroda da to nije dovoljno. Kurti hvata poslednji vagon političkog zatišja. Formiran je EP, EK treba da se formira, ali ni EP ne radi u punom kapacitetu. Čekaju nas izbori u SAD u novembru i on to koristi i želi da izazove oružani konflikt, da isporovocira srpski narod na KiM", navela je Brnabićeva.
Prema njenim rečima, Kurti koristi taj momenat i sada je jasno šta pokušava da uradi.
"Nakon formiranja svih evropskih institucija možemo da očekujemo, ako uspemo da održimo mir, da odolimo svim provokacijama - drugačiji odnos prema Prištini", navela je Ana Brnabić.
Redovno zasedanje 1. oktobra, mnogo važnih zakona
Predsednikparlamenta rekla je da redovno zasedanje Skupštine mora da krene 1. oktobra, na kojem će biti doneto više važnih zakona, a neki od najvažnijh je set zakona o kojima je pričao predsednik Aleksandar Vučić, a odnose se na Kosovo i Metohiju.
Jedan od njih, kaže, biće i taj da se teritorija Kosova i Metohije proglasi teritorijom posebne socijalne zaštite.
"Očekujem da će to biti jedan od prvih zakona, kao i uspostavljanje specijalnog tužilaštva koje će se baviti kršenjem ljudskih prava na KiM“, rekla je Brnabićeva.
Glasanje o rebalansu budžeta večeras, o litijumu u ponedeljak
Predsednik Skupštine očekuje da poslanici večeras završe raspravu o amandmanima i da se o pređe na glasanje o rebalansu budžeta, kako bi zakazala novu sednicu na kojoj bi se raspravljalo o litijumu.
"Danas je peti je dan rasprave, raspravljaće se o amandmanima kojih ima 146. Ukoliko skratimo raspravu o amandmanima možemo da idemo na glasanje večeras“, rekla je Brnabićeva.
"Ja ću se truditi da danas radimo brže i efikasnije, da večeras završimo ovu raspravu i sednicu da bi zakazali sledeću, a to je ona o litijumu i pretpostavljam da bi o tome moglo da raspravlja u ponedeljak”, navela je predsednik Skupštine.
Pogledajte i: