Njegova ekselencija održao je predavanje „Rusko-srpski bilateralni odnosi u aktuelnim geopolitičkim okolnostima“ u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, a pored rusko-srpskih odnosa, govorio je i o najvažnijim geopolitičkim temama današnjice.
Polazna tačka njegovog obraćanja bila je ta da svi svedočimo jačanju novih centara moći, uticaja Azije i globalnog juga. Ovi centri moći su, kako je rekao, već stvoreni, kao i nove institucije, a sada samo jačaju na pravednim i ravnopravnim osnovama.
BRIKS postaje najugledniji na svetu
Institucije poput BRIKS-a rade na stvaranju multipolarnosti i u tom logičnom sledu razvoja ne bi bilo problema da ga Zapad ne otežava i ne zastrašuje druge zemlje u cilju očuvanja svog uticaja. Međutim, dodao je ambasador, kočenje tog procesa je nemoguće, jer se dosadašnji višedecenijski zapadnocentrični poredak neminovno menja. Iz tog razloga, dodaje on, Vašington organizacije poput BRIKS-a smatra udarima na njegovu dominaciju, a kao glavne udarnike vidi Rusiju, Kinu, Iran…
BRIKS ubrzano postaje najuglednija i najperspektivnija svetska institucija, a bavi se nizom različitih projekata, od sporta i omladinskog sadržaja, do vojnih, finansijskih, trgovinskih i diplomatskih aktivnosti. Uz to, BRIKS stvara potpuno novu sliku sveta i polako postaje svetski lider u tehnologiji. Već sad su sustigli, a kroz nekoliko godina će prestići Ameriku i Zapad po pitanju tehnološkog napretka i proizvodnje, rekao je ambasador.
Ruski ambasador Aleksandar Bocan Harčenko u Institutu za međunarodnu politiku i privredu
© Sputnik / Milica Trklja / Ruski ambasador Aleksandar Bocan Harčenko
Borba Istoka i Zapada
Ambasador Bocan-Harčenko je posebno naglasio značaj pravilnog razumevanja sukobljenih strana u ukrajinskom ratu. Vrlo je bitno shvatiti, rekao je on, da neprijateljstvo Zapada prema Rusiji nije počelo sa vojnom intervencijom u Ukrajini. Večita težnju Amerike za uništenjem Rusije sada je samo izašla na videlo i o njoj se naglas govori, a čim je Rusija počela ekonomski da jača, krenulo je da se radi u pravcu njenog uništenja.
U toku je, rekao je ambasador, najoštrija borba protiv Rusije i do sada je već svima postalo jasno da je rat u Ukrajini zapravo rat između NATO i Rusije, koji se samo vodi o trošku ukrajinskog naroda. Rusija je, kaže on, nažalost morala vojno da odgovori, ali se ipak i dalje trudi da ostane suzdržana, koliko god je to moguće pod datim okolnostima.
Ko zna istoriju Sjedinjenih Američkih Država, zna da je to njihov tradicionalni pristup, jer oni ratove ne vode na svojoj teritoriji, već ih izvoze.
Situacija je, kazao je ambasador, zaoštrena do krajnjih mera i na ivici katastrofe, a Zapad „nema pojma“ o tome i nesvestan je svojih (ne)dela.
Ambasador je rekao da gaji nadu da neće doći ni do kakve eskalacije, ali da će svakako biti odgovora ukoliko neko pokuša da ugrozi ruski suverenitet i teritorijalni integritet. Napad samo jedne zemlje na Rusiju, rekao je on, neće biti praćen odgovorom samo toj zemlji, već svima umešanim.
Možda Zapad uopšte ne razume značaj nuklearne opasnosti i ako je to slučaj, postoje udžbenici za decu predškolskog uzrasta koji vrlo jasno i slikovito objašnjavaju sve opasnosti od nuklearne katastrofe, izjavio je Bocan-Harčenko.
Šta bi bilo bez rata u Ukrajini?
Na pitanje učesnika predavanja šta bi se desilo da nije pokrenuta specijalna vojna operacija u Ukrajini, ambasador je odgovorio da to Srbija iz sopstvenog iskustva najbolje zna i razume. Masovno bombardovanje Donbasa počelo je pre specijalne vojne operacije, objasnio je on, a Ukrajina je bila dobro osnažena za širu vojnu akciju.
Dugo se govorio kako u Donbasu nema mesta ni za Ruse ni za ruski jezik. Srbi, na primeru Oluje, najbolje shvataju šta to znači i kako izgleda etničko čišćenje. Nakon toga bi usledilo širenje NATO ka Rusiji, a njihove pretenzije na Krim, Odesu i Crno more su odavno obelodanjene. Uprkos mnogobrojnim ruskim naporima da do direktnog sukoba ne dođe, on je bio neminovan.
Predavanje ruskog ambasadora Aleksandra Bocan Harčenka u Institutu za međunarodnu politiku i privredu
© Sputnik / Milica Trklja / Predavanje ruskog ambasadora Aleksandra Bocan Harčenka u Institutu za međunarodnu politiku i privredu
Poredeći dve situacije, ambasador je rekao da u srpskom i ruskom slučaju postoje ogromne razlike. Dok Kosovo i albanski narod nisu imali razloga za otcepljenje, to u slučaju Donbasa nije bilo tako.
Albancima ni na koji način nije bio ugrožen opstanak na Kosovu i Metohiji, niti su im bilo koja prava bila uskraćivana. Beograd im je davao i davao, dok je Rusima u Donbasu bilo zabranjeno čak i da govore svojim maternjim jezikom. Za razliku od Amerike koja selektivno bira ko ima pravo na suverenitet, a ko ne, Rusija je u tome dosledna, zaključio je ambasador Ruske Federacije.
Među gostima predavanja, pored naučnika i stručnjaka sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, bili su prisutni ambasadori Palestine, Kube i Irana.
Pogledajte i: