Umesto realističnog mirovnog plana, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski namerava da svom američkom kolegi Džozefu Bajdenu predstavi takozvani „plan pobede“. Britanski „Tajm“ smatra plan Zelenskog planom njegovog opstanka na vlasti, a sa Zapada već stižu upozorenja da bi njegovo prihvatanje moglo dovesti do trećeg svetskog rata.
Zelenski nema kapacitet za mirovni plan
Mitić dodaje da je očigledno da bi neki na Zapadu voleli da Ukrajina nastavi da ratuje, ali da ratuje onako i onoliko da to ne ugrožava interese tih zapadnih država.
„I to je jedna igra u kojoj postoji puno duplih standarda, puno hipokrizije i puno onih koji bi žrtvovali Ukrajince i ukrajinske interese zarad slabljenja Rusije. Tako da mislim da Zelenski ne može, niti ima kapaciteta, niti ima slobodu, niti sad ima legitimitet, da ne pričamo o legalitetu, da predloži tako nešto. Do samog mirovnog rešenja moraće da se dođe kroz nastavak sukoba, nažalost, ali i kroz odbijanje, pre svega američke administracije, republikanske ili demokratske, da jednostavno igra po notama jastrebova iz svojih redova i nekih drugih država.“
A pre svega, sledeća američka administracija ne bi trebalo da se povinuje nekim nerealnim očekivanjima jastrebova iz Kijeva, naglasio je Mitić.
„Plan pobede“ bez uporišta u realnosti
Jasno je da je plan Zelenskog nema previše uporišta u realnosti i da je reč o novoj verziji predloga kog je pre dve godine predložio na marginma samita G20 u Indoneziji a pre nekoliko meseci na samitu u Švajcarskoj, smatra Mitić.
Inicijativa Zelenskog koja sadrži u naslovu ime pobede u neku ruku je bazirana na motivisanju zapadnih partnera ne samo da nastave, već i da ojačaju vojnu podršku Ukrajini u narednim mesecima, dodaje Mitić.
„On je želeo da iskoristi ovu aktuelnu situaciju, odnosno nekoliko faktora. Prvo, samu sednicu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija gde će se obratiti svetskoj javnosti i gde će najaviti taj plan koji bi trebalo da izloži predsedniku Bajdenu, ali i Kamali Haris i Donaldu Trampu. Dakle, da okrene pažnju svetskih reflektora na tu njegovu inicijativu i naravno da iskoristi ono što on smatra da jeste bio uspeh, a mnogi misle da je bio neuspešan gambit, a to je upad u Kursku oblast, da bi pokazao da Ukrajina ima potencijal da nanese štetu i poraz Ruskoj Federaciji. A to je nešto u šta jako malo ljudi zaista veruje i na Zapadu.“
Zelenski žuri zbog stanja na terenu
Zelenski bi trebalo da posluša glasove ljudi koji predstavljaju mejnstrim Zapada, poput češkog predsednika Petra Pavela, koji kaže da bi Ukrajina morala da spusti svoje ambicije, smatra Mitić.
A Pavel je procenio da je aktuelna situacija takva da Ukrajina mora da shvati da je to što ona smatra pobedom praktično nerealno i da bi morala da ide ka drugačijem kompromisu, dodaje Mitić.
„Naravno, okosnice plana Zelenskog su - hajde da još više unakazimo ekonomski, vojno,infrastrukturno Rusku Federaciju i to je nešto što svakako izaziva pozitivne reakcije kod mnogih na Zapadu, pogotovo ratobornijih. Međutim, s druge strane znamo svi da se do sada ti efekti nisu pokazali onakvim kako su ih zamišljali u Kijevu, i nekim od ključnih gradova zapadnih država i da je Rusija ipak uspela u velikoj meri ne samo da se odupre, već i da nastavi sa svojim ofanzivnim akcijama, pre svega u Donbasu. Situacija na terenu, pre svega u Donbasu je izuzetno nepovoljna za ukrajinsku vojsku i jasno je da se i sa te strane žuri Zelenskom.“
Strah od Trampove pobede
U kontekstu „plana pobede“ veoma su važni nastupajući američki predsednički izbori i dovoljno je pogledati intervju kog je Zelenski dao „Njujorkeru“ da bismo se uverili u kakvom je strahu i nervozi po pitanju eventualne pobede Donalda Trampa, dodaje Mitić.
U tom intervjuu Zelenski je bio posebno kritičan prema Džej Di Vensu kao kandidatu za potpredsednika SAD jer je izneo nekoliko ideja koje su u suprotnosti sa zahtevima Kijeva, podseća Mitić.
„Tako da se vidi da postoji ta neka nervoza i žurba kako da iskoriste narednih nekoliko meseci da pokušaju ili Bajdenu, ili eventualno Harisovoj nadajući se u njenu pobedu, da nametnu novi tempo slanja naoružanja. Pre svega dozvole za gađanje raketama dalekog dometa ruske infrastrukture, aerodroma, rafinerija ali i naravno, pokušaj da se obezbedi i PVO nad ukrajinskom teritorijom, da se ojačaju sankcije prema Ruskoj Federaciji i da se, eventualno čak i nađe neki pokušaj da se Ukrajina brže integriše u NATO.“
A sve su to sada osetljiva pitanja za američku administraciju, koja bez obzira koliko priželjkivala slabljenje Ruske Federacije, ima realističan pogled šta je zaista izvodljivo, a sve sna je takođe da ne postoji ni konsenzus unutar NATO oko ukrajinskih zahteva, zaključio je Mitić.
Pogledajte i: