Ovako novinar i kolumnista Nebojša Malić komentariše usvajanje „Pakta za budućnost“ u Ujedinjenim nacijama, dokumenta za koji je generalni sekretar Svetske organizacije, Antonio Gutereš rekao da predstavlja korak u pravcu efikasnijeg, inkluzivnijeg, umreženog multilateralizma.
Rusija je predložila amandman na dokument, koji odražava princip nemešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja (na osnovu stava 7. člana 2. Povelje UN). On je, međutim, odbijen sa 143 glasa „protiv“, sedam glasova „za“ i 15 „uzdržanih“. Usvajanje amandmana podržale su Rusija, Belorusija, Iran, Severna Koreja, Nikaragva, Sirija i Sudan.
Šta „škripi“ u Paktu za budućnost
Proporcija glasova je, čini se, standardna – skoro sve odluke u Generalnoj skupštini usvajaju se sličnim brojem glasova, što navodi na pomisao da je frakcija koja se zalaže za „poredak zasnovan na pravilima“, koju predvode SAD, „zavrtala ruke“ na sve strane.
Takozvani „Globalni Magniciki“ zakon omogućava Vašingtonu da se meša u unutrašnju politiku bilo koje zemlje i smatraju da je to sasvim u skladu sa zakonom jer je takva odluka usvojena u Kongresu.
„A to što to nema veze sa Poveljom UN i što krši suverenitet svih drugih, to nikom ništa. Čudi me što se toliko zemalja svrstalo u tu priču i što preko 100 zemalja smatra da je sasvim u redu da se neko meša u njihove unutrašnje poslove (jer neće se one mešati u tuđe, za to nemaju sposobnosti). Američki vazali svakako pristaju da se neko meša u njihove poslove, a Amerika namerava da se meša u svačije, a da niko ne sme da se meša u njene poslove. I to su ta licemerja zbog kojih UN ne funkcionišu“, smatra Malić.
Ono što u „Paktu za budućnost“ „škripi“ je činjenica da Ujedinjene nacije kao svetska organizacija ravnopravnih država uglavnom ne funkcionišu. Sa jedne strane su SAD i njeni vazali, a sa druge ostatak sveta. I kada njima nešto odgovara, onda su odluke Ujedinjenih nacija u redu. U suprotnom, odluke ili ignorišu, ili ih bezočno gaze, dodaje on.
Prema Malićevim rečima, najbolji primer kako funkcionišu Ujedinjene nacije ogleda se u rezoluciji o tzv. genocidu u Srebrenici.
„Ne možete da se u sistemu u kome jedna grupacija, ili jedna zemlja potpuno ignoriše zakone, trudite da ih primenjujete. Tako, u stvari stvarate klasni poredak u kome imate države prvog reda i imate države drugog, trećeg ili petnaestog reda, koje samo imaju obaveze, a nemaju nikakva prava“, ističe Malić.
Amandman nije usvojen jer je ruski
Prema rečima nekadašnjeg šefa jugoslovenske misije pri Ujedinjenim nacijama, Branka Brankovića, princip nemešanja u unutrašnje stvari drugih država jedan je od bazičnih principa upisanih u povelju UN-a. Zato je, kako kaže, dosta čudno što je ruski amandman odbijen.
Jedino objašnjenje, prema njegovom mišljenju, je to što je ovakav amandman predložila upravo Rusija.
„Prevagnula je trenutna situacija u kojoj su pojedine sile koje se grčevito bore da zadrže sadašnji međunarodni poredak, uticale da se ne usvoji“, smatra Branković.
To što je Rusija glasala protiv dokumenta logična je stvar jer, ako se ne usvoji najvažniji amandman koji je neka zemlja podnela, logično je da ona ne može da podrži usvajanje dokumenta, dodaje on.
Sa druge strane, bez obzira što amandman nije usvojen, naš sagovornik smatra da to neće mnogo uticati na tok stvari – važno je da posle nekoliko decenija u UN-u imamo tri uzastopna sastanka od izuzetne važnosti, naglašava Branković.
Nakon samita na kome je usvojen Pakt o budućnosti, sledi početak debate u Generalnoj skupštini, a odmah potom, 25. septembra, sednica Saveta bezbednosti na kojoj treba da se raspravlja o svetskom miru i međunarodnoj bezbednosti.
„To je nešto što se odavno nije desilo i ja na to gledam veoma pozitivno, jer se stvari kreću u pravcu za koji bih rekao sledeće: dosadašnji međunarodni poredak je gotov; poredak u kome je bila samo jedna zemlja koja je mogla da komanduje svetu nakon raspada SSSR-a, je prošlo vreme. Rađa se novi svetski poredak, koji će biti, kako je i predsednik Putin svojevremeno rekao, baziran na međunarodnom pravu“, kaže Branković.
Sva tri sastanka koja se održavaju u Njujorku u funkciji su izgradnje novog svetskog poretka zasnovanog na principima međunarodnog prava i saradnje na ravnopravnim osnovama. Za to se zalaže najveći broj država članica Svetske organizacije i amandman o nemešanju u unutrašnje stvari, iako nije usvojen, imaće veoma važno mesto i u diskusijama i u primeni „Pakta za budućnost“, zaključuje Branković.
Pogledajte i: