„S obzirom na Čehovljev književni opus, može se steći utisak da se on bavio samo time, međutim, njegov lekarski poziv i bavljenje prirodnim naukama bili su mu veoma važni. U jednom pismu je naveo da bi njegova literatura sasvim drugačije izgledala da nije imao taj specifičan pogled na svet. Pre nego što je dobio 'Puškinovu nagradu', uopšte sebe nije ni doživljavao kao književnika. Pisao je da bi zaradio dodatni novac, da bi finansijski pomogao porodici. Uopšte nije bio svestan svog dara“, navodi Vuka Jeremić.
Sirotinjska majka
Pripremajući izložbu naša sagovornica je, kako kaže, posebno bila zainteresovana za Čehovljevu lekarsku karijeru.
„Praveći hronologiju Čehovljevog života, s idejom da ga situiram u njegovom vremenu, da se vidi gde je živeo, šta se dešavalo u to vreme u umetnosti, filozofiji, istoriji, kakvi su bili politički događaji, dometi nauke, otkrila sam da je Čehov bio vrlo posvećen svom lekarskom pozivu. Čak i kada je bio teško bolestan, kada je ležao u Jalti, primao je bolesnike i bavio se administracijom u toj klinici. Učinio je veoma mnogo dobročinstava, a ljudi su znali da mogu da računaju na njega. Zvali su ga 'sirotinjska majka', kao i Lazu Lazarevića. Pregledao je hiljade ljudi godišnje besplatno, čak im je kupovao lekove. Posetio je zatvorsku bolnicu na Sahalinu, unapredio je, uticao je na to da se u Moskvi osnuje bolnica za kožne bolesti, kao i laboratorija za biološko istraživanje na Krimu“, navodi Vuka Jeremić.
Sam Čehov je, podseća naša sagovornica, celog života govorio da „juri dva zeca“. Uprkos tome, ovaj pisac je jedan od najuticajnijih autora u svetskoj književnosti i drami, ne samo tokom 20, nego i u 21. veku.
„On je praktično preokrenuo prozu pred kraj 19. i pripremio teren za modernu književnost 20. veka, i to u oba žanra, i u prozi, i u drami. Aktuelan je i danas, kao i u vreme kada je pisao. On je i najizvođeniji ruski autor kada je reč o dramama, jedino je, možda, Gogoljev 'Revizor' toliko izvođen“, ističe Vuka Jeremić.
Čehov među savremenicima i potomcima
Na izložbi u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ prikazan je izbor knjiga iz bibliotečkog fonda koje se bave Čehovom i njegovom književnom zaostavštinom. Izložba je priređena u okviru programa „Klasici svetske književnosti i jubileji“.
„S obzirom na ogromnu količinu knjiga o Čehovu, odnosno knjiga čiji je autor Čehov, napravila sam selekciju, a pošto je reč o naučnoj biblioteci, izabrala sam literaturu koja prati i tumači delo ovog autora. Izložene su monografije, zbornici, periodika, doktorske disertacije. Imajući u vidu da se za ove knjige uglavnom interesuju ljudi koji izučavaju književnost, smatramo da ovo može da im pruži uvid u ono što se o Čehovu pisalo na srpskom, ruskom i drugim jezicima“, kaže Vuka Jeremić.
Izložbu prati i petnaestak plakata koji prikazuju ključne tačke iz Čehovljevog života i njegovog umetničkog i književnog puta.
„Plakati su obogaćeni citatima Čehovljevih savremenika i kasnijih autora koji su imali šta da kažu o Čehovu. Tu je i poneki iskaz samog Čehova o ruskim piscima, recimo, o Tolstoju kog je Čehov obožavao, mada je na neki način bio i u ideološkom razmimoilaženju s njim. Tu su i najpoznatiji spomenici Čehovu, njegovi portreti, a plakati su napravljeni da privuku pažnju i one publike koja se ne bavi književnošću stručno, nego su prosto ljubitelji književnosti“, navodi naša sagovornica.
Čitajte Čehova!
Autorka naglašava da izložbom želi da podstakne ljude da iznova čitaju Čehova, koji je, za razliku od svojih prethodnika koji su pisali velike romane, odlučio da u kraćoj formi, u pripoveci i dramskom tekstu, „nepretenciozno iskaže svoj pogled na svet, uglavnom melanholičan i s rezignacijom“.
„Ako ne možemo da čitamo velike romane, makar nam se Čehov podastire sa svojim kratkim pričama, poput 'Šale', 'Tuge'... To su priče koje se vrlo brzo pročitaju, a aktuelne su i danas“, ističe autorka postavke.
Uz izložbu je štampana i publikacija koja sadrži predgovor Vuke Jeremić o životu i književnom radu Antona Čehova, kao i tekstove „Prilog tumačenju hamletovskog motiva u 'Galebu'“ Vladete Jankovića, „Čehov i američki Čehov 20. veka“ Aleksandre Žeželj Kocić i „Čehov i Koljada“ Lane Jeknić.
Publikacija o Antonu Čehovu, u sklopu izložbe u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković"
© Valentina Bulatović
Publikacija je upotpunjena kratkim tekstovima u kojima velikani poput Lava Tolstoja, Maksima Gorkog, Konstantina Stanislavskog, Rejmonda Karvera, Tomasa Mana, Džejmsa Džojsa, Vladimira Nabokova i mnogih drugih ocenjuju veličinu i značaj Čehovljevog proznog i dramskog opusa.
Tu su i Čehovljevi osvrti na književni rad ruskih pisaca, poput Tolstoja, Gogolja, Turgenjeva, Puškina, Ljermontova i drugih, kao i odlomci iz njegovih pisama, a publikacija je obogaćena i brojnim fotografijama koje ilustruju život velikog pisca.
„Projekat 'Klasici svetske književnosti i jubileji' pokrenut je 2010. godine, kada je meni zapalo za oko da niko nije obeležio sto godina od smrti Tolstoja. Kako je prolazila ta godina, niko ništa nije pripremio tim povodom, pa sam odlučila da napravim prvu izložbu, upravo o Tolstoju. Nakon toga, u proteklih 15 godina, nakupilo se mnogo autora raznih jezika, epoha, žanrova i stilova, tako da su do sada priređene 22 izložbe“, navodi Vuka Jeremić.