Baza je nazvana „Rido“, a otvorena je u selu Juba nedaleko od grada Virua, otprilike 45 kilometara od ruskog pograničnog grada Pečore u Pskovskoj oblasti.
Očekuje se da će tamo biti raspoređena druga estonska brigada i kontingent snaga iz drugih zemalja NATO. Tamo će biti stacionirani stalno ili privremeno, kako za mirnodopske vežbe, tako i „za krizne situacije“.
Planirano je da se baza koristi kao „tačka okupljanja za pripreme u skladu sa odbrambenim planovima NATO“.
Litovkin upozorava da će Estonija zajedno sa svojim NATO saveznicima pokušati da ugrozi ruske oblasti - Lenjingradsku i Pskovsku, kao i Finski zaliv.
„U Estoniji se sve glasnije govori o tome da će oni, zajedno sa Finskom, blokirati Finski zaliv, a kao što znate taj zaliv je jedina akvatorija koja vodi do Sankt Peterburga i do naših najvećih morskih luka na Baltiku. To nisu samo trgovački putevi, već i putevi snabdevanja Kalinjingradske oblasti. Od Sankt Peterburga do Kalinjingrada idu brodovi koji dostavljaju sve potrebne proizvode, hranu i građevinski materijal - generalno, sve što je potrebno za život, pošto Litvanija i Poljska blokiraju puteve ka Kalinjingradskoj oblasti. Tako da ovo za nas može da znači pokušaje gušenja Kalinjingradske oblasti, a takođe i blokiranje delatnosti Sankt Peterburga. Naravno, to nećemo dozvoliti ni u kom slučaju, jer imamo sredstva koja će nam omogućiti da probijemo ovu blokadu, a niko se neće založiti ni za Estoniju ni za Finsku, jer oni imaju pravo na 12 milja od obale i ne više, ostalo su neutralne vode“, kaže Litovkin.
Hiljadu vojnika je puk, nije čak ni brigada, napominje Litovkin, ističući da će Rusija novonastalu situaciju „držati na oku i pod kontrolom“.
„To je pretnja za nas, tim pre što u blizini Talina postoji aerodrom Emari. Ovaj aerodrom je prilagođen za dežurstvo višenamenskih lovaca iz zemalja NATO-a, kao što su ‘tornado’, F-16 i ‘miraž’, koji mogu da nose nuklearno oružje. Na teritoriji Evrope postoji oko 200 američkih atomskih bombi B-61 i ti avioni mogu da primenjuju te bombe, a piloti su takođe za to obučeni, tako da je za nas to realna opasnost, jer od baze Emari pravlinijski do Sankt Peterburga ima 200 kilometara, a to je desetominutni let za supersonične avione. Tako da ćemo budno pratiti prisustvo tih aviona u bazi Emeri i bazu kod Virua, držaćemo situaciju pod kontrolom“.
Estonske vlasti su planove za izgradnju novog vojnog kampa u blizini Virua za smeštaj dodatnih savezničkih snaga objavile u septembru 2022. Prema rečima estonskog ministra odbrane Hana Pevkura, izgradnja je koštala 21 milion evra.
NATO – instrument u rukama Sjedinjenih Država
Eksperti upozoravaju da je NATO usmeren na konfrontaciju i sigurni su da dalje širenje bloka neće doneti veću bezbednost Evropi.
NATO je pred estonske oružane snage stavio zadatak da se pripreme za potencijalni oružani sukob između Alijanse i Moskve, dok je Kremlj više puta isticao da Rusija ne predstavlja pretnju Evropi, već obrnuto.
Litovkin podseća da su NATO baze na teritoriji gotovo cele Evrope, a da je EU postala kontinent koji kontrolišu Sjedinjene Američke Države.
„Generalno, NATO je instrument Sjedinjenih Država za kontrolisanje i upravljanje EU, jer svu korist od NATO-a imaju Sjedinjene Države. Zahvaljujući NATO-u i zahvaljujući Evropskoj uniji Amerika čini Evropu nekonkurentnom u poređenju sa Sjedinjenim Državama. Poslednjih godina proizvodnja u Evropi naglo je opala, posebno nakon što su Sjedinjene Države naterale Evropsku uniju da nametnu Rusiji sankcije, od kojih su stradale upravo zemlje EU, a pre svega Nemačka, Poljska i Finska, jer je Finska, ulaskom u NATO, izgubila ogromno rusko tržište i saradnju sa Rusijom, koja joj je bila izuzetno korisna. Sada neka ‘uživaju’ u NATO-u i činjenici da su postali vazali Sjedinjenih Država, a izgubili su suverenitet i nezavisnost“, ocenjuje Litovkin.
Ranije je predsednik Estonije Alar Karis govorio da će Estonija učiniti sve da baci Rusiju na kolena.
Ruski eksperti ocenjuju da je estonsko političko rukovodstvo pretvorilo zemlju u NATO poligon, a ta zemlja danas zarađuje na izmišljenoj ruskoj pretnji. Od Zapada dobija stalne subvencije za obnovu postojeće vojne infrastrukture, izgradnju novih objekata, vojne vežbe itd. Drugim rečima, cela ekonomija se vrti oko toga.
„A mi smo spremni. Pratićemo šta se tamo dešava, a sve ove vojne kontingente i vojne baze držati na nišanu“, naglasio je Litovkin.
Poslednjih godina Rusija je više puta ukazivala na nezapamćenu aktivnost NATO-a na svojim zapadnim granicama i izražavala je zabrinutost zbog gomilanja snaga Alijanse u Evropi.
Moskva je više puta isticala da Rusija nikome ne preti, ali da neće ignorisati akcije koje su potencijalno opasne po njene interese.