Zato je najvažnije mesto u komisiji i dobila predstavnica Baltika – Kaja Kalas, do skoro predsednica vlade Estonije, objašnjava spoljnopolitički analitičar i diplomata dr Zoran Milivojević.
Jačanje tvrde struje
„Drugo važno mesto, finansije, dobio je predstavnik Poljske. Prema tome, to je ta politika, koju odražava i sam izbor nove/stare predsednice, koja se u osnovi zalaže za nastavak politike podrške Ukrajini po svaku cenu“, kaže on.
Sastav nove Evropske komisije ne znači samo nastavak stare politike, on pokazuje i jačanje tvrde struje, u kojoj dominiraju baltičke i svernoevropske države, dodaje Milivojević.
Prema rečima Aleksandra Lukića iz Instituta za političke studije, izbor Kaje Kalas govori o tome da izbor Evropske komisije ne odražava stav građana Unije. Većinsko opredeljenje građana je mir i dogovor sa Rusijom.
„Izbor Kaje Kalas govori da će Evropska unija voditi drugačiju politiku od te, a koja je, zapravo, u skladu sa interesima Vašingtona. To mi govori da je Evropska unija veoma podređena i u nekoj vrsti vazalnog odnosa prema SAD. Čini se da Vašington bira kadrove u Evropskoj komisiji“, konstatuje on.
Proširenje – davno istrošena priča
Izbor Marte Kos za komesara za proširenje pokazuje da se politika proširenja vraća na agendu Brisela, smatra Milivojević.
„To pokazuje pokušaj da se vrati na onu raniju politiku, koja je bila usmerena ka proširenju. Ona će dominirati kroz izbor komesara za spoljnu politiku i bezbednost, a takozvani Zapadni Balkan, kroz izbor novog komesara iz regiona, koji treba da uspostavi balans i da do znanja da Zapadni Balkan nije zapostavljen“, navodi on.
Sa druge strane, Lukić u izboru Marte Kos vidi isto ono što vidi i u izboru Kaje Kalas – na tako važna mesta izabrani su predstavnici malih i neuticajnih država, dok je proširenje, prema njegovom mišljenju, „odavno potrošena stvar“.
U tom smislu, Marta Kos se neće ni o čemu pitati, ona samo treba da izvršava naloge.
„Rekao bih da personalna rešenja ne znače ništa – neko drugi odlučuje kakvu će Brisel voditi spoljnu politiku i kako će izgledati politika proširenja“, kategoričan je naš sagovornik.
Čini se da će i politika proširenja biti usmerena u kontekstu politike prema Rusiji – sve će se činiti tako da se pojača front prema Rusiji, što, kako Lukić objašnjava, znači da će Ukrajina, Moldavija i Gruzija biti zemlje koje će EU vrlo rado približiti sebi, a možda ih čak i primi u članstvo ako bude u mogućnosti.
„Mislim da čak ni Vašington sada nema snage da ih odmah priključi EU, a pogotovo ne Ukrajinu, za koju je veliko pitanje da li će uopšte postojati. Ali, u okviru fronta prema Rusiji, veoma je važno da se te zemlje približavaju Briselu koliko je god moguće, jer se i sama EU koristi kao instrument neprijateljske politike prema Rusiji“, ističe Lukić.
Što se bivših jugoslovenskih zemalja koje nisu članice unije tiče, on smatra da neće biti pomaka ka članstvu.
„Možda može biti razlike u odnosu na Crnu Goru, ukoliko im se njeno članstvo nametne kao potreba zbog geografskog položaja Crne Gore, luke Bar i prolaska NATO trupa. Dakle, ako Crna Gora bude potrebna u vojnom i geostrateškom smislu, onda će je malo više približiti“, smatra Lukić.
Komisija pod predsedništvom Fon der Lajenove, iako liči, još nije ratna vlada – ona je vlada koja bi EU trebalo da priprema za rat koji je na vidiku.
„Da li će do rata uopšte doći, videćemo, ali očigledno je da Vašington priprema Uniju da ratuje za njegove interese. Do sada, to je bila samo Ukrajina, dok su ostale države samo pomagale njene napore. Međutim, sada se vidi da Kijev ne može da iznese taj posao i da će možda biti potrebno da cela Evropa ratuje za američke interese, odnosno njene duboke države“, zaključuje Lukić.
Pogledajte i: