Rezolucija je usvojena sa 124 glasa „za“, dok je 14 zemalja glasalo „protiv“, a 43 zemlje su bile „uzdržane“. Za razliku od rezolucije Saveta bezbednosti UN, rezolucije GS UN nisu pravno obavezujuće.
Usvojeni dokument GS UN zasnovan je na savetodavnom zaključku koji je predstavio sud UN a po kome je prisustvo Izraela na okupiranoj palestinskoj teritoriji proglašeno nelegitimnim. Sud je, konkretno, odredio da Izrael mora da oslobodi ove teritorije, zaustavi naseljavanje i plati reparacije za pričinjenu štetu.
Generalna skupština UN usvojenim dokumentom pozdravlja relevantan zaključak suda i „zahteva da Izrael bez odlaganja okonča svoje nelegitimno prisustvo na okupiranoj palestinskoj teritoriji“.
Dokument takođe predviđa da Izrael „bez odlaganja ispuni sve svoje pravne obaveze iz međunarodnog prava, uključujući predviđene Međunarodnim sudom“, među kojima su povlačenje vojske sa okupirane palestinske teritorije (uključujući vazdušni i pomorski prostor) i zaustavljanje naseljavanja.
Pored toga, rezolucija zahteva od Izraela da nadoknadi štetu pričinjenu tokom nezakonite okupacije, vrati oduzetu zemlju, nepokretnosti i imovinu, kao i da dozvoli Palestincima, koji su iseljeni tokom okupacije da se vrate domovima.
Pored toga, GS apeluje na „sve države“ da ne pomažu ili učestvuju „u održanju situacije koja je nastala kao rezultat nelegitimnog prisustva Izraela“, uključujući „putem mera za prekid uvoza bilo koje robe, proizvedene u izraelskim naseljima, kao i prekida isporuka ili predaje oružja, municije i pratećih materijalnih sredstava, koja bi mogla biti iskorišćena na teritoriji“.
Palestinsko-izraelski konflikt, u čijoj su osnovi teritorijalni interesi strana, decenijama predstavlja žarište u regionu.
Odlukom Ujedinjenih nacija, uz aktivnu ulogu SSSR, 1947. godine određeno je da budu formirane dve države ─ Izrael i Palestina ─ ali je osnovana samo izraelska država.
Pogledajte i: