Ovo je mišljenje Ljubinka Đurkovića, pukovnika i poslednjeg komandanta karaule Košare, na tvrdnje iz Prištine da su Albanci sa juga Srbije u strahu zbog vraćanja obaveznog vojnog roka u Srbiji.
Još jedan manevar Prištine
Naime, savetnik zamenika takozvanog kosovskog premijera Ragmi Mustafi reko je da su mladi Albanci iz „preševske doline“ toliko preplašeni ovom vešću da odlaze sa juga Srbije. S druge strane, kako je izjavio, oni su spremni da postanu deo Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), ali nikako Vojske Srbije.
Đurković smatra da su ovakve izjave još jedan manevar Prištine koja pokušava da obrne stvari u svoju korist.
„Očigledno da Priština čeka svaki pogodan trenutak da sa liderima Albanaca sa juga Srbije drži i tu regiju u unutrašnjosti Srbije za pospešivanje nemira i političkog uznemiravanja. Podsećam da nije ni bilo govora o vojnom roku kada su lokalni političari albanske nacionalnosti sa juga Srbije najavljivali da će upravo u septembru internacionalizovati takozvani problem Albanca sa juga Srbije,“ napominje Đurković.
Odluka koju je donela Vlada Srbije o vraćanju obaveznog vojnog roka, kako kaže naš sagovornik, došla im je kao dodatni argument kako bi potencirali da Albanci ne pripadaju državi Srbiji.
Manipulacija činjenicama
„Potenciraju da Albanci sa juga Srbije navodno nisu deo Srbije, već da su naklonjeni nekim drugim paravojnim jedinicama kao što je KBS. Odnosno da sebe smatraju pripadnicima nepriznate države Kosovo. Ovo nas treba da brine i zato bi trebalo da što pre i što bolje opremimo našu vojsku kako kadrovski, tako i svakom drugom smislu. Očito je da se Srbiji pravi omča oko vrata i to ne samo na prostoru Kosova i Metohije nego vidimo da se taj proces polako preliva i na unutrašnjost Srbije,“ upozorava Đurković.
Naš sagovornik ne sumnja da je u ovu priču sigurno prste umešao i Zapad, odnosno oni koji podržavaju tzv. nezavisno Kosovo.
„Oni žele da prikažu kako su Albanci sa juga Srbije kao manjina u Srbiji ugroženi i da ono što Albanci na Kosovu čine nije uporedivo sa onim što Srbija čini sa tom grupacijom na jugu Srbije. Žele da prikažu kako je zapravo taj deo albanskog stanovništva ugrožen a da s druge strane Srbi na KiM navodno imaju mogućnost i pravo da se integrišu u institucije te nepriznate države ako to žele, a da oni kao ne vrše nikakva teror nad Srbima nego ih samo usmeravaju da se lakše integrišu u njihovo društvo,“ smatra Đurković.
Traže podršku od Prištine do Vašingtona
Mustafi je povodom najava o vraćanju obaveznog vojnog roka u Srbiji rekao da je to samo još jedna mera koja će prisiliti mlade ljude da odu odatle.
Podsećanja radi, delegacije Albanaca sa juga Srbije više puta su u proteklih godinu -dve boravile u višednevnoj poseti Vašingtonu, sprovodeći pravu diplomatsku ofanzivu na Njujork i Vašington.
Oni su se u nizu diplomatskih susreta žalili da su u Srbiji diskriminisani i zatražili podršku Vašingtona, jer dosadašnja saradnja sa vlastima u Srbiji, kako kažu, ne ide. Kao krunu najavili su da će se njihovo pitanje naći pred Ujedinjenim nacijama i da će im u tome pomoći albanski ambasador u UN Ferit Hodža.
S druge strane, Aljbin Kurti je još na početku svog mandata najavio da će raditi ozbiljno na reciprocitetu da Albanci na jugu Srbije imaju sva prava kao i Srbi na KiM.