Zapad shvata da kada se kaže „promena svetskog poretka“ pojavljuje se realna opasnost po njega i njegove interese – više se ne radi o nekakvoj dalekoj viziji – to se događa i dobija sve konkretnije oblike. Zapad, s druge strane, nema načina da to suzbije, navodi Rakić, komentarišući održavanje sastanka predstavnika zemalja BRIKS-a i BRIKS plus-a zaduženih za bezbednost u Sankt Peterburgu.
„Video sam jednu analizu o prisutnosti Kine u Africi. A nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok to komentariše i kaže da bi Afrikanci trebalo više da veruju njima nego Kini. Pitate se da li čitate bajke ili ozbiljnu izjavu ministarke inostranih poslova velike države kao što je Nemačka. To stvarno deluje krajnje neozbiljno“, objašnjava on.
Niko više ne želi prazne reči
Niko više neće da sluša prazne reči i obećanja Zapada – Africi je potreban bolji život danas. Zapad više nije u poziciji da nametne bilo šta – ni pritiscima, ni sankcijama, niti bilo kojom drugom metodom prisile. Dok u suštinskom smislu ne bude promenio politiku prema siromašnim zemljama, niko ih više neće poštovati.
Zapad nije shvatio da svojom agresivnom politikom tera države da međusobno sarađuju, čak i one koje se nalaze na ideološki suprotnim pozicijama. Međutim, interes država je da se odbrane od pritisaka Zapada, a ne da trpe sankcije i ćute dok ne budu ekonomski uništene. Zapad na takav način radi u korist svoje štete i postupa po devizi „Ko nije sa nama, taj je protiv nas“, napominje Rakić.
Propast Kisindžerove doktrine
Najveće vojne vežbe „Okean 24“ koje je Rusija preduzela u poslednjih trideset godina, naš sagovornik ocenjuje kao pokazatelj kolika je trenutna ruska vojna moć i pita se otkuda Rusiji snage da organizuje tolike manevre, kada zapadni izvori govore o tome da je "pred porazom u Ukrajini".
„Nije ni čudo što je najveći deo toga okrenut prema pacifičkom regionu, koji su SAD još pre desetak godina proglasile regionom budućnosti čovečanstva. Ali ta američka strategija odjednom se suočila sa situacijom da kada se pogleda karta, vidite da niste jedini koji ste tamo prisutni, nego tamo već postoje i Kina, i Rusija i da ne možete da ih ne vidite, odnosno da ih zaobiđete i proterate odatle. Ove vežbe su odgovor: mi smo tu i to ne slučajno“, ističe Rakić.
Radi se o pokazivanju vojne moći kako bi se protivnik odvratio od pokušaja da stvara krizne situacije i područja, kao i izazivanja nestabilnosti. Kada se ovim vežbama doda i činjenica da su nedavno održane i zajedničke kinesko-ruski manevri, onda se dobija prava slika o onome što se događa.
Čini se da je koncept američke spoljne politike koji je koncipirao Henri Kisindžer, a koja je u američku sferu uticaja uključivala Kinu, trajno raspala.
Zato, kako zaključuje Rakić, zvuči neverovatno da bi neko mogao da posvađa Rusiju i Kinu, koje imaju toliko zajedničkih interesa da neće same sebi da pucaju u nogu i da zarad nečije volje ili zlokobnog pogleda prestanu da razvijaju odnose.