Premijer Srbije Miloš Vučević izjavio je da je vlada na sednici, a nakon što je predsednik Srbije potpisao saglasnost o obavljanju vojnog roka, naložila Ministarstvu odbrane da hitno pokrene proces vraćanja služenje vojnog roka i trajanju od 75 dana.
Pravi potez u pravo vreme
Ovaj potez, po mišljenju profesora dr Mitra Kovača, general-majora u penziji i direktora Evroazijskog bezbednosnog centra, ispravna je odluka koja u krajnjem slučaju i omogućava ispunjavanje ustavne odredbe u smislu priprema za odbranu zemlje.
„Neko vreme smo odugovlačili sa donošenjem ovakve odluke, verovatno zbog pritiska stranih centara moći, pre svega NATO pakta. Ali sada kada neke njihove članice donose odluku o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka, ili njegovom nastavku kao što je Hrvatska, izbijeni su i argumenti iz ruku vodećim silama NATO pakta da ubeđuju Srbiju da njoj ne treba obavezna vojni rok,“ kaže Kovač.
Generalno, podseća on, naša vojska je već odavno predlagala političarima da je ova odluka potrebna i to iz više razloga.
„Džaba nama nova tehnika ako nema ljudstva to jest vojnika i to ne samo profesionalnih nego i vojnika na služenju vojnog roka koji će popuniti Vojsku Srbije koja je bila prilično zastarela organizacija. Srbija ima veliki regrutni kontigent i velike mogućnosti da u narednim godinama ima značajne partije vojnika, koji će posle odsluženja vojnog roka biti u stanju da popune prvenstveno pešadijske jedinice,“ objašnjava Kovač.
Mogućnost daljeg usavršavanja
Ovih 75 dana ili dva i po meseca, kaže naš sagovornik, nisu dovoljno vreme za obuku da ti vojnici postanu specijalisti za druge rodovske jedinice vojske osim pešadije.
„Ali oni koji budu želeli moći će da nastave profesionalno služenje vojnog roka ili služenje u aktivnoj rezervi jer će za ova dva i po meseca imati šansu da vide iz ličnog ugla vojsku, kakvi su odnosi i kakva je to organizacija i da vide oni sami da li su na to spremni. Vojska bi njihovim dolaskom dobila mnogo jači regrutni kadar iz koga se biraju dalje profesionalni vojnici koji to budu želeli,“ ističe Kovač.
Samim tim, dodaje on, dobijamo benefite u pogledu veće borbene gotovosti naše vojske.
„Ljudi koji odsluže vojni rok trenutno neće doprinositi ništa jer oni dok su na obuci ne mogu biti angažovani u neke vojne misije ili slično. Za to mogu da budu spremni tek posle završene obuke. A koji žele mogu preko konkursa vojske da apliciraju i da uđu ako ispunjavaju uslove za potrebe vojske. Tek onda ti vojnici u mirnodopskoj dimenziji mogu da utiču na povećanje borbene gotovosti. Ostali će svoj doprinos dati ratnim rasporedom u ratnim jedinicama Vojske Srbije što je ogromna dobit jer će se njima u neko dogledno vreme zameniti ljude starijih godišta,“ ističe naš sagovornik.
Lokalne zajednice i vojska
Kovač napominje da će od obaveznog vojnog roka benefit imati i takozvane civilne grane privrede, od obućara do tekstilaca i prehrambene industrije.
„Naravno da sulokalne zajednice uvek želele a to i sada žele da u svom mestu imaju vojne kasarne, posebno rubne opštine na istoku, zapadu, jugu pa i severu Srbije iz više razloga: prvo, tu je taj tradicionalni momenat, drugi je privredni i ekonomski koji se nikako ne može zanemariti, jer jedna kasarna u nekom mestu vredi kao jedna firma. Zato što i ti vojnici imaju i izlaske u grad, dakle troše novac, iz te sredine se obično prave ugovori sa mnogim firmama koje logistički snabdevaju kasarne od ishrane pa do ponekih civilnih lica koj dobijaju posao unutar njih radi nekih običnih poslova,“ objašnjava Kovač.
Prema njegovim rečima, verovatno će obavezni vojni rok obuhvatiti populacije od 18 do 28/29 godina. Nema smisla, smatra on, da neko ko sada ima 35 godina ide na odsluženje vojnog roka. Takođe, Kovač ističe da je po svim anketama javnog mnjenja ova odluka vlade jako dobro primljena u narodu.
Kasarne imamo, samo da se okreče
„Koliko sam upoznat, i devojke koje budu želele moći će da idu na služenje vojnog roka ali za njih to nije obavezno. Drugo, ne mislim da je dobro da se od kasarni prave neki hoteli jer upravo to narušava kolektivni duh, već bi trebalo da budu spavaone sa po desetak vojnika. Zakletva se polagala i do sada tako da tu neće biti promena. Problem može biti motivacija a to je na državi da reši, da ne bude izbegavanja vojnog roka odlaskom u inostranstvo ili nešto slično, već se mora naći način da mladi ljudi ili njihovi roditelji nemaju strah od služenja vojnog roka. U svakom slučaju, to može samo da ih ojača i da probudi današnju omladinu da malo bude spremnija za život nego što jeste", navodi Kovač, ali i dodaje da će se služenje vojnog roka danas u mnogome razlikovati od onog kako pamte starije generacije.
General ukazuje i na činjenicu da u Srbiji ima dosta kasarni koje su očuvane i kojima, kako kaže, bukvalno treba jedno dobro krečenje da bi odmah bile u upotrebi, pa sa te strane postoje minimalna ulaganja.