Kijev premešta stolice na „Titaniku“ pre nego što na red dođe – kapitulacija /video/

Smene desetak ukrajinskih visokih zvaničnika, po oceni sagovornika Sputnjika, suštinski neće ništa promeniti –Zelenski je irelevantan, važno je jedino kakve će poteze u odnosu na Rusiju povući Zapad.

Različite su verzije, kako kaže urednik portala „Fakti“ Đuro Bilbija, zašto je smenjeno ili podnelo ostavku više ukrajinskih ministara, uključujući šefa diplomatije Dmitrija Kulebu.

„Verovatno su u pravu oni koji smatraju da Zelenski na taj način utvrđuje svoju vlast. On se, bar tako misli, brani od prevrata, ne sa ruske već sa unutrašnje, ekstremistička strane jer njega, pre nego što na dnevni red dođe kapitulacija, mogu da potisnu samo njegovi, da li iz vrha vojske što nije previše izgledno u ovom trenutku, ili snage koje su posle Majdana ušle u vlast, dobile neverovatne privilegije, novac i pravo da zavode vlast, terorišu stanovništvo, budu bukvalno država u državi“, smatra novinar.

Ilustrujući o kakvim je ljudima reč, Bilbija navodi da se Irina Vereščuk koja je podnela ostavku na mesto vicepremijera da bi već sutradan bila postavljena za zamenika šefa kancelarije Zelenskog, svojevremeno nudila Rusima da radi za rusku stvar u Ukrajini pa kad nije dobila na šta je računala vratila se i postala čovek Majdana. Novi ministar spoljnih poslova Andrej Sibiga je bio godinama ambasador u Turskoj, a „proslavio se“ time što je bio najradikalniji u zahtevima da zemlje u koje su otišli Ukrajinci bežeći od vojne obaveze te ljude izručuju Ukrajini da bi bili regrutovani.

Prema medijskim navodima, jedan od razloga za smenu Kulebe je što je šefu kabineta Zelenskog Andreju Jermaku smetalo što sada već bivši ministar ima lični kanal odnosa s američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom.

„Ali Kuleba nije definitivno pao, on je ostao u špilu, u igri koja za njih nije nimalo naivna - on će da rukovodi sa njihove strane odnosima Ukrajina-NATO a od tih odnosa tamo zavisi sve,“ objašnjava Bilbija.

Po mišljenju dr Stevana Gajić sa Instituta za evropske studije, suština čitave ove kadrovske operacije u Kijevu je zapravo simulacija postojanja političkog života u Ukrajini.

„Jer zjapeća je činjenica da Ukrajina danas ima nelegitimnu i nelegalnu vlast, ne prema ruskim ili bilo čijim stranim standardima već prema ukrajinskom Ustavu i zakonu. Zelenskom je istekao mandat u maju, a krajem avgusta i u parlamentu. I onda je pitanje s kojim pravom ljude u Ukrajini love po ulicama i šalju ih na front, s kojim legitimitetom država naplaćuje porez. Ovo je način da se simulira legitimitet, da se nađu odgovorni, a sad je napravljen i medijski efekat“, navodi naš sagovornik.

Gajić skreće pažnju na to da su ovoga puta smene zaobišle premijera Denisa Šmigalja, a cilj je, kako smatra, da ga Zelenski sačuva kao mogućeg žrtvenog jarca na zimu, kad situacija za Ukrajinu bude još bolnija nego sada.

Bilbija je istovremeno uveren da ništa od ovog ne bi moglo da se desi bez saglasnosti SAD, primećujući da je kijevski režim revnosan prema nalogodavcima i po pravilu radi i više nego što oni traže.

„I tome nema kraja, nema u tome realnih državni interesa, suvereniteta koji bi se na bilo koji način zasnivao na volji većine naroda. A kad se krene da se služi gazdi koji ih finansira i naoružava to im omogućava i neviđenu korupciju“, napominje novinar.

Što se tiče eventualnog uticaja ovog mešanja karata u Kijevu na situaciju na frontu, Gajić ističe da će on biti minimalan.

On u taj „asimetrični pristup“ ubrajaja i ukrajinsku operaciju u Kurskoj oblasti, koja je, kako ističe, vojno besmislena jer Ukrajinci troše najsposobnije jedinice za akciju koja nema nikakav smisao van medijskog polja.

Gajić prenosi i mišljenje ruskog veterana i blogera Danila Besonova da je cela priča oko Kurska manevar čiji je cilj priprema glavnog udara koji bi se mogao dogoditi na hersonskom pravcu i da će Ukrajinci poslednjim potezom pokušati da krenu na Krim.

Kako kaže, ono što se dešava na frontu će mnogo više odrediti i samu politiku Ukrajine, a ukoliko se provali front onda političke promene neće imati više nikakvog značaja jer će "nastati opšta bežanija koja se neće završiti u Kijevu".

Đuro Bilbija podseća na ogromne gubitke Ukrajinaca u Kurskoj oblasti, a smatra da odugovlačenje Rusije da brzo završi s tom pričom i ima za cilj da se na taj način što više „demilitarizuje Ukrajina“.

On ističe takođe da je ruski predsednik pre više od godinu dana rekao da je sa ruskom SVO počela demontaža američke globalne moći i da zato u ruskom interesu i nije nikakav kratki i brzi rat:

„Da je Ukrajina kapitulirala pre godinu i po dana da li bi glavne stvari za Rusiju koje se tiču globalne politike bile realizovane? Naravno da ne bi. A da li je Rusija sa ovim što se sad događa i što se izdogađalo za tih godinu i po dana tome bliže? Naravno da jeste.“

Bilbija zato ne očekuje i nikakve pregovore iako, kako kaže, Rusi po tom pitanju s pravom taktiziraju navodeći da su otvoreni za razgovore – „tačno kao u džudou, a Putin je džudista, kad koristite zalet tuđeg tela u svom interesu, tako i Putin taktički pristaje na pregovore ali onda im kaže – pa Zelenski je izdao ukraz kojim je zabranio samom sebi da pregovara“.

Rusija, ističe on, mora da ratuje čuvajući svoje strateške rezerve za mogući direktni rat sa NATO i njena vojna dejstva u Ukrajini to ne smeju da okrnje.