U razgovoru za „BlicTV“ Novak Đoković prisetio se nekih od najtežih trenutaka u karijeri kada je deportovan iz Australije.
„Sve u svemu, situacija sa Australijom je bila košmar za mene i moje ljude. Ono što bi ukratko mogao da kažem, iako nisam o tome pričao par godina. Bilo je striktno politički“, jasno je istakao Novak.
Godinu dana kasnije srpski as osvojio je desetu titulu u Melburnu i to je bila jedna od najemotivnijih dodela pehara jer je na istom mestu ranije doživeo veliku nepravdu.
„Godinu dana posle toga, kada sam osvojio, popeo sam se gore u ložu, zagrlio majku, tu sam se raspilavio i rasplakao, legao dole na pod. Tu su počele sve emocije da izlaze, sve što se sakupljalo godinu i po dana kroz sve što su oni prolazili kao moja porodica ovde. Svako je na svoj način pokušao nešto da uradi, ali nije moglo“, rekao je Novak.
Potom je najbolji teniser svih vremena govorio o malo poznatim detaljima koji su pratili ceo slučaj.
Objasnio je Đoković kako je to izgledalo.
„Da kažem, ja sam imao izbor. Kada su mene zadržali tih 10 sati u imigracionom i oduzeli telefon, ja sam na kraju, kada sam prevezen u taj zatvorski hotel gde su bili imigranti... Da se razumemo, tamo je bio jedan dečko koji je došao sa svojih 15 godina, bio tu do svoje 24. On je devet godina bio tamo. Tamo ne možeš da otvoriš prozor. Zbog mog slučaja i pažnje koja se usmerila na to mesto, okrenulo se sve i za njih. Drago mi je da je taj dečko i ljudi koji su bili s njim pušteni. On je dobio azil u Americi, razmenili smo poruke, nismo se još videli. To je jedna lepa stvar koja je proistekla iz toga“, priča Đoković.
Jedan od saveta bio je da se vrati u Srbiju i iz svoje zemlje nastavi da se bori za svoja prava, ali Novak to nije želeo.
„Oni su mi rekli da ja imam izbor da letom odem kući, pa da se borim sa domaćeg tla, da tako pokušamo da ispravimo situaciju sa vizom. Ja sam rekao: Vi ste zaboravili da sam ja Srbin, za pravdu se borim, ako je nešto nepravedno učinjeno, ne mogu jednostavno to tako da pustim da prođe. Pristao sam da se borim i pobedio u tom sporu. Bio sam pušten četiri dana, imao sam helikoptere iznad glave koji su me pratili ceo dan. Ljudi su me gledali kao kriminalca. Posle toga su me opet pritvorili jer sam morao da prođem kroz drugi sudski spor“, rekao je Novak Đoković.
Osim teških bilo je i lepih tema o kojima je govorio, a jedna od njih je i zlatna medalja na ovogodišnjem takmičenju u Parizu. Novak je dugo sanjao to zlato koje mu nekako uvek odmicalo.
„Osvojio sam bronzu na prvim Olimpijskim igrama, a onda dva puta polufinale, gde sam izgubio, a bio sam blizu da pobedim. Imao sam set i tri dva protiv Zvereva u Tokiju, gde sam još i servirao, a onda ođednom sam stao istrošio se. Onda sledeći dan nisam mogao za broznu. To su najteži porazi, taj ili onaj protiv Del Potra u prvom kolu u Riju. Od toga nisam mogao da se oporavim danima i nedeljama. To je ostavilo jedan trag i ožiljak. Čitava moja olimpijska karijera, ono što se desilo pre Pariza je uvod, doprinelo je tome da ovo olimpijsko zlato i uspeh doživim kao najveći u mojoj karijeri i to mogu kažem“, rekao je Đoković.
Nekoliko nedelja pred takmičenje Novak je doživeo povredu kolena, morao je i da se operiše pa je tako učešće na turniru bilo upitno.
„Prva pomisao nakon povrede na Rolan Garosu je bila: 'Da li ću biti spreman za Olimpijske igre?'U redu, Vimbldon mi je oduvek bio dečački san, ali sam već to osvajao, pa sam razmišljao: 'OK, Vimbldon mogu da preskočim, ali na Igre moram da idem spreman?' I moj kum Miljan Amanović je bio protiv toga da se spremam za Vimbldon, jer je želeo koleno da se dovede u stanje da budem spreman za Igre. Ali mi je hirurg u Parizu rekao:'Evo predlažem vam ovog stručnog čoveka za oporavak.' On je Francuz, došao je, bio je sa mnom, radili smo tri sedmice, išli smo dan po dan i proces je išao fantastično. Radio sam sa njim dva puta dnevno, po četiri-pet sati, pa se moja žena žalila da me je manje viđala nego kada odem na turnire. U toj želji sam pronalazio snagu i dodatni motiv da pronalatim sve dodatne metode, naravno koje su dozvoljene, da se oporavim", rekao je Đoković.
Poraz u finalu Vimbldona nije doživeo kao nešto loše već kao ohrabrenje.
„Nadigrao me je Karlos Alkaras u finalu Vimbldona, ali sam znao da imam vremena za Igre. U Parizu na Igrama sam bio najspremniji ove godine i fizički i psihološki. Nisam sebi dozvoljavao da previše unapred razmišljam. Jednostavno kada znaš: ovo je vreme, ovo je taj trenutak. Bio sam spreman“, rekao je Novak Đoković.
Srpski as u subotu i nedelju igraće za Srbiju protiv Grčke na Dejvis kupu.