Hil je, podsećamo, u debati „Demokratska otpornost, vladavina prava i ekonomska sigurnost: Pregled političkih opcija za Zapadni Balkan“, istakao da među onima koji se na ulicama bore protiv litijuma ima mnogo onih koji podržavaju Rusiju. Prema njegovim rečima, nema sumnje da Srbija ide ka Zapadu, ali da u protestima protiv litijuma vidi i borbu protiv tog puta.
Promašena tema – protesti su šireg karaktera
„Očigledno je da su protesti protiv litijuma šireg karaktera i da se ne mogu podeliti po toj klasičnoj vrednosnoj liniji koja postoji kod nas – prozapadni i proruski. Naprotiv, mnogo prozapadnih stranaka – kao što je organizacija Save Manojlovića ili Proglas – nalazi se aktivno na tim protestima i preko protesta pokušavaju da povećaju svoj rejting jer je jasno da je ogromna većina naroda u Srbiji protiv kopanja“, kategoričan je Ivanović.
S druge strane, poznato je da pripadnici američke administracije istovremeno sede u upravnim odborima velikih korporacija – tako da ovakve izjave mogu da budu motivisane i ličnim interesom. Prema Ivanovićevim rečima, država Srbija morala bi da reaguje na slične Hilove istupe.
Mreža insinuacija i spinova ispletena oko zrnca istine
Ono što je američkom ambasadoru Kristoferu Hilu promaklo kada je rekao da na protestima protiv litijuma ima mnogo onih koji podržavaju Rusiju je to da na protestima učestvuju svi – i proruski i prozapadno orijentisani građani. Ovakvom „podrškom“, Hil u škripac dovodi i vlast i opoziciju.
Hilova izjava je činjenično pogrešna, ili namerno ili nehotice, s obzirom da definitivno ne odgovara istini, kaže glavni urednik „Nove srpske političke misli“, Đorđe Vukadinović.
Postavlja se pitanje da li Hila pogrešnim informacijama neko namerno snabdeva, u šta Vukadinović, kako kaže, sumnja. Mnogo je verovatnije da prvi čovek američke ambasade u Srbiji zna kako stoje stvari. Ovakvim izjavama Hil daje dodatnu podršku aktualnoj vlasti i samom projektu iskopavanja litijuma u Srbiji, istovremeno „prijateljski upozorava“ na „opasnost sa Istoka“.
„U antilitijumskim protestima svakako učestvuju ljudi koji su i protiv Zapada i protiv EU i za Rusiju. Kao što ih ima i u čitavom srpskom društvu, logično je da ih ima i na protestima. To je to zrnce istine, odnosno tačnog u Hilovoj izjavi oko čega je on onda ispleo čitavu mrežu insinuacija i namernih spinova“, navodi Vukadinović.
Protesti uključuju jako mnogo građana koji su antizapadno i antievropski usmereni, ali među organizatorima, preko govornika i samih učesnika ima i zavidan broj izrazito proevropskih stranaka i pojedinaca. Ispada da je Hilova izjava pojednostavljena, jedino je pitanje da li je namerno ili nenamerno tako plasirana, dodaje on.
Ma koliko ovakve izjave na prvi pogled izgledale prijateljski i blagonaklono intonirane, one prema mišljenju našeg sagovornika znače dodatnu vrstu pritiska na srpsku vlast. I to ne samo po pitanju iskopavanja litijuma u Srbiji, za koji su, a to smo mogli da čujemo iz usta mnogih visokih zapadnih zvaničnika, zapadne vlade izrazito zainteresovane.
Ono što je verovatno neprijatno i neugodno za uši Kristofera Hila i drugih posmatrača, ova platforma nije nužno antizapadna, ali svakako nije prozapadna na, kako Vukadinović napominje, na podanički, kvislinški način koji najveći deo zapadnih političkih faktora očekuje i jedino priznaje i prihvata.
„U tom svetlu, on ovakvim izjavama, koja nije ni prva ni poslednja, dovodi u težak i nezgodan položaj i prozapadnu i iskreno proevropsku opoziciju jer se na taj način oni guraju na stranu kojoj realno ne pripadaju i bivaju žigosani, sumnjičeni kao proruska „ekspozitura“, što u velikoj meri ne stoji ni za ove druge demonstrante, koji jesu iskreno proistočno ili antizapadno nastrojeni. Pogotovo ne stoji za Dragana Đilasa, Zeleno-levi front, Ekološki ustanak, Srbija centar i druge stranke koje su tu okupljene“, navodi Vukadinović.
Tako je Hil doveo u škripac i vlast i prozapadnu opoziciju, koju gura od sebe proglašavajući ih „sumnjivim licima“.
Pogledajte i: