Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u utorak najavio da će se u naredna 72 sata obratiti javnosti i reći šta Srbija zahteva zbog suštinskog i brutalnog napada na srpsko stanovništvo, pre svega na severu Kosova i Metohije, i šta je to što takozvana međunarodna zajednica nije ispunila a šta je to što Srbija traži, kao i šta će Srbija da učini.
Vučić je posle dvosatnih razgovora o Kosovu i Metohiji sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom i američkim ambasadorom Kristoferom Hilom dodao i da je za očekivanje da sa predlozima izađe i pred Narodnu skupštinu tokom oktobra meseca.
„Imaćemo mnogo bitnih sastanaka, jer moramo da se borimo za poziciju Srbije u svetu, da tražimo saveznike. Na tom planu i po tom pitanju radićemo sve što je moguće“, rekao je Vučić.
Pritisci Zapada na Srbiju došli do krajnjih granica
Stanje na severu Kosova ubrzano se pogoršava, a izostaje adekvatno delovanje Zapada, „tih takozvanih roditelja i kumova takozvanog nezavisnog Kosova“, kaže za Sputnjik bivši šef diplomatije Savezne Republike Jugoslavije Vladislav Jovanović.
Reč je, po njegovom mišljenju, o zajedničkom delovanju Prištine i Zapada sa ciljem da se Srbija prisili na nešto što inače nije dragovoljna da sama uradi, a to je da prihvati „novu realnost“ koju su oni stvorili u našoj južnoj pokrajini.
Tu su spremni da igraju do krajnjih granica, a Jovanović smatra da Zapad još uvek nije svestan da je došao do krajnje granice i da misli da ima još prostora za dalje psihičko, psihološko i emotivno iznurivanje Srbije i Srba.
„Smatraju da mogu još da igraju sa tom politikom kombinovanih pritisaka bez rizika da bi moglo da dođe nešto iznenađujuće. Tome u prilog ide i to što vidimo da bi o pitanju Kosova moglo bilo diskutovano u Skupštini, što je opet neki način dobijanja na vremenu. Sad, da li je to dobijanje na vremenu za nas ili za druge, to bi trebalo da procene oni koji raspolažu činjenicama, ali u svakom slučaju bolje je i to nego skakati u potpunu neizvesnost, što bi značilo da Srbija pohita u pomoć Srbima na način koji je jedino moguć, a to je fizički način.“
Fizička pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji sigurno postoji u razmišljanju i u strategiji Srbije, ali da li će i kad do toga doći to je teško reći, smatra Jovanović.
Poruka Zapadu da se ne igra
S druge strane, zasedanje Skupštine i izglasavanje zajedničkog stava verovatno bi trebalo da bude naš pritisak na Zapad da se ne igra sa povećanim rizicima i da mora uvažiti makar minimalne nacionalne interese Srbije u vezi sa Kosovom i Metohijom, ocenjuje Jovanović.
„To bi u početku verovatno bilo da se zaustavi Kurti sa svim svojim akcijama i da se suspenduju one koje su do sada vršene, naročito na severu Kosova, da se hitno i momentalno pređe na osnivanje Zajednice srpskih opština i da se kroz to dobije prostor i vreme za nastavljanje te nepomirljive političke bitke između nas i Zapada u vezi sa Kosovom i Metohijom. Tako da bi Zapad u jednom trenutku morao da shvati da ne može da ostvari nemoguće što je počeo sa agresijom i da bi morao da deeskalira situaciju, da natera Albance na Kosovu da prihvate nešto manje od nezavisnosti.“
Ukoliko Zapad želi da sarađuje sa Srbijom onda bi moglo doći do pravog dijaloga pod nadzorom velikih sila, ne samo zapadnih, i taj dijalog bi bio o tome kakvu i koliko široku autonomiju bi Albanci mogli da imaju na Kosovu i Metohiji kao integralnom delu Srbije, dodaje Jovanović.
„Naravno, sve to ako Zapad zbog raznih razloga dođe do saznanja da nije više isplativo insistirati na krajnjem tzv. rešenju – nezavisnosti. Tim pre što se kosi sa njihovim stavom da su oni branioci međunarodnog prava i principa nepromenjivosti granica i nemešanja. A pošto su sami prekršitelji svega toga i znaju da ne mogu od toga da pobegnu iako pokušavaju da to predaju zaboravu, možda će pod pritiskom svih tih događaja i spoljnih i unutrašnjih, i bilateralnih sa Srbijom, doći do nekog ranijeg razmišljanja u pogledu stvarne budućnosti Kosova i Metohije“, zaključio je Jovanović.
Pogledajte i: