Konkretno, u periodu januar-jun Rusija je snizila isporuke nafte u EU za oko 51,2 miliona tona, ili devet puta u poređenju sa 2022. godinom, kada nisu važila ograničenja na isporuke sirovina. Tokom šest meseci 2022. godine. Moskva je izvezla u EU okvirno 6,3 miliona tona nafte ili oko 46 miliona barela.
Polazeći od poslednjih dostupnih podataka o izvozu nafte za 2023. godinu, isporuke u EU mogle bi da iznose nešto više od pet odsto od celokupnog ruskog izvoza u inostranstvo.
Glavni kupci ruske nafte među evropskim zemalja ove godine postale su Mađarska i Slovačka, koje su uvezle 15,37 i 15,03 miliona barela ruske nafte u prvoj polovini godine. Rusija je jedini izvoznik nafte u Mađarsku, a u Slovačkoj ruska nafta čini 98 odsto uvezenog crnog zlata.
Češka je u prvih šest meseci iz Rusije uvezla gotovo 40 odsto celokupnih potreba za naftom.
Istovremeno, obim izvoza ruske nafte u EU koji je opao u toku dve prethodne godine preuzeli su glavni kupci ruske nafte: Kina i Indija. U poređenju sa 2022. godine za prvih pola godine one su udvostručile kupovinu, odnosno, povećana je kupovina ruskog tečnog zlata za 52,4 miliona tona (382 miliona barela).
Ukrajina je letos obustavila tranzit ruske nafte preko svoje teritorije. Mađarska naftna kompanija MOL prethodno je saopštila da od ponedeljka stupa na snagu novi sporazum o tranzitu ruske nafte u Evropu preko Ukrajine. U skladu sa njim, gorivo će postati vlasništvo Budimpešte, počev od belorusko-ukrajinske granice. Ukrajinski premijer Denis Šmigalj izjavio je da je Kijev saglasan sa tranzitom ruske nafte, koju su kupile evropske kompanije.
Pogledajte i: