Sastanak specijalnih predstavnika za bezbednost je rutinski događaj koji se održava pre svakog samita BRIKS-a. Međutim, ovog puta interesovanje za njega podgreva nekoliko važnih okolnosti. Prvo, samit, na koji je Moskva pozvala lidere 36 država (od njih 9 su punopravni članovi organizacije), biće održan u svetlu vojnog sukoba koji je u toku.
Specijalni predstavnici lidera BRIKS-a i BRIKS+ okupiće se u zgradi Predsedničke biblioteke "Jeljcina" na Senatskom trgu u Sankt Peterburgu. Događaj će trajati dva dana (11-12. septembar) i njime će predsedavati sekretar Saveta bezbednosti Sergej Šojgu. Druge zemlje na takvim sastancima obično predstavljaju savetnici ili pomoćnici lidera za pitanja nacionalne bezbednosti. Međutim, ovoga puta Kina je odlučila da podigne nivo svog učešća – kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji doputovao je u Sankt Peterburg.
Sergej Šojgu nije odbacio mišljenje da će jedna od glavnih tema biti rešavanje sukoba u Ukrajini. Sve zemlje BRIKS-a pozivaju na to od 2022. godine. Štaviše, Brazil, Kina i Južna Afrika iznele su sopstvene mirovne inicijative. A Indija je na najvišem nivou pokazala spremnost da postane posrednik između Kijeva i Moskve. Sergej Šojgu je rekao da Ruska Federacija sada ima mnogo različitih predloga na stolu, ali se kinesko-brazilski mirovni plan smatra glavnim.
„Njihov predlog se sastoji od šest tačaka, o njemu su razgovarali sa nama“, rekao je Šojgu u intervjuu koji je prethodio susretu.
Podsetimo, predlozi Kine i Brazila predstavljeni su u formatu memoranduma, koji su potpisali Vang Ji i specijalni savetnik brazilskog predsednika Selsu Amorim. U njemu se Rusija i Ukrajina pozivaju da se pridržavaju tri principa deeskalacije: ne šire bojno polje, ne podstiču neprijateljstva i ne izvode provokacije. Učesnici sukoba, prema mišljenju autora, moraju izbegavati napade na civile i civilne objekte i zaštititi civile, kao i ratne zarobljenike. Kina i Brazil su se založili za razmenu zatvorenika, poštovanje konvencije o nuklearnoj bezbednosti tokom neprijateljstava i sazivanje „u odgovarajuće vreme međunarodne mirovne konferencije koja će biti priznata i od Rusije i od Ukrajine“.
„Dijalog i pregovori su jedino održivo rešenje za ukrajinsku krizu“, navodi se u dokumentu.
Memorandum je objavljen u junu, a kasniji događaji se pokazalo da pozivi njegovih autora nisu prihvaćeni. Međutim, čini se da osnivači BRIKS-a veruju da on nije izgubio na važnosti. Štaviše, sredinom avgusta Kina je o ovom planu razgovarala sa papinim predstavnikom, kardinalom Zupijem, i obezbedila podršku Vatikana. Kako se navodi u medijima, zajedničkim naporima strane nameravaju da promovišu sazivanje nove mirovne konferencije o Ukrajini, na kojoj bi se moglo razgovarati barem o humanitarnim pitanjima.
Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je izjavio da Rusija ceni napore koje ulažu njeni prijatelji - Brazil, Indija, Kina i Južna Afrika. Sjedinjene Države takođe mogu podržati sazivanje mirovne konferencije, posebno ako to bude od koristi Kamali Haris. Dmitrij Peskov je jasno stavio do znanja da Kremlj čeka signale iz Vašingtona.
„Čujemo različite izjave evropskih zemalja, ali ne vidimo izjave o ovom pitanju (o pregovorima) same zemlje koja orkestrira ceo ovaj proces, orkestrira kolektivni Zapad“, rekao je on.