U osnovi bespilotnih sistema (automobila, vozila i letelica) je neuronska mreža i skupovi podataka, na kojima se mreža konstantno obučava. Ovi elementi moraju biti zaštićeni od napada koji bi mogli da dovedu do promena u „ponašanju” vozila i, kao posledicu, do nezgoda.
„Pre svega, potrebno je zaštiti se od zlonamernih skupova podataka za obuku koji su suštinski slični malveru (trojanci, virusi i t.d.). Zatim, neophodno je zaštititi samu mrežu koja može biti napadnuta. S obzirom da je veoma teško predvideti ponašanje napadača, morali smo da napravimo takav sistem, koji bi bio bezbedno uskladišten i obučen”, rekao je šef katedre za informacionu bezbednost na univerzitetu Sergej Bezzatejev.
U cilju osiguranja bezbednosti same neuronske mreže i njenih baza podataka, naučnici sa univerziteta izradili su protokole, zasnovane na različitim kriptografskim algoritmima, što garantuje pouzdano prikupljanje, čuvanje i obradu podataka. Prilikom formiranja protokola, prema rečima naučnika, iskorišćena je tehnologija otvorenog i privatnog blokčejna, koja radi po principu matrjoške i omogućava čuvanje i prenošenje informacija u obliku niza blokova, od kojih svaki sadrži vezu ka prethodnom, koji obezbeđuje zaštitu podataka od promena i falsifikovanja.
Ključna osobina i potencijalna prednost izuma, prema naučnicima je primena različitih algoritama elektronsko-digitalnog potpisa, koji su potrebni da bi se sprečila zamena neuronske mreže u vozilu.
Na primer, da bi se potvrdilo da je mreža predviđena upravo za konkretan dron, stručnjaci predlažu da se koristi atributivni potpis. On sadrži specifične crte konkretnog vozila i zato je njegovu autentičnost lako proveriti.
Bezbednost je, prema rečima istraživača, osigurana zahvaljujući takođe efikasnim šemama konsenzusa, zasnovanim na sistemima glasanja, odnosno, pre pokretanja bespilotnog uređaja, većina programera mora da stavi svoj elektronski potpis koji potvrđuje funkcionalnost i upotrebljivost neuronske mreže.
Na univerzitetu su istakli da dobijeni rezultati mogu biti primenjeni u sistemima Internet of Things/IoT (globalna mreža koja omogućava interakciju „pametnih uređaja“). To će omogućiti značajno povećanje efikasnosti reagovanja relevantnih službi na događaje u IoT, kao i proveru dostupnosti informacija, dobijenih iz tih sistema.
U ovoj fazi naučnici imaju zadatak da stvore efikasniji verifikacioni protokol događaja koristeći elemente infrastrukture IoT, uzevši u obzir promenljivi nivo poverenja u svakog od učesnika i posmatrača događaja, uključenih u protokol njegovog snimanja i verifikacije.
Pogledajte i: