Škipina koji je organizovao današnju naučnu tribinu „Pale – prestonica Srpske“ dodaje da je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao da će on predložiti zakon kojim će Pale postati prestonica Srpske.
Pale kao prestonica – ključna opština u stvaranju Republike Srpske
Ideja da Pale postanu prestonica Republike Srpske tinja među građanima ove opštine već duže vreme, ali je Škipina odlučio da pokrene inicijativu posle Svesrpskog sabora, što doživljava kao svoju misiju kao narodni poslanik sa Pala.
„Pre nekih dvadesetak dana razgovarao sam sa predsednikom i on je podržao ovu ideju, a zatim smo odlučili da napravimo jedan mali naučni skup, odnosno tribinu gde ćemo pozvati istoričare i ljude koji u svakom smislu mogu stati iza ove ideje. Naravno, predsednik razume potrebe našeg naroda iz cele Republike Srpske i zato je i ovu ideju maksimalno podržao. Moram da se zahvalim i gospodinu Nenadu Popoviću koji je u ime Republike Srbije bio prisutan i rekao da će ovu ideju podržati i u tehničkom smislu, odnosno da će Srbija stati iza ideje izgradnjom jednog objekta koji će služiti Palama kao prestonici, gde će se moći održavati sednice Narodne skupštine i Vlade Republike Srpske“.
Naravno bilo je reči i o drugim institucijama koje bi trebalo formirati pri opštini Pale kao budućoj prestonici, a predsednik Dodik je rekao da bi trebalo očekivati povratak novinske agencije „Srna“ na Pale, dodaje Škipina.
„Zna se da se na Palama pravi i Muzej Republike Srpske koji će upotpuniti takve sadržaje. To su neke naše osnovne ideje i vizije da Pale dobiju zasluženo mesto u Republici Srpskoj, s obzirom na istorijsku pozadinu i činjenicu da su Pale bile jedna od ključnih opština u stvaranju Republike Srpske“, zaključio je Škipina.
Odavanje priznanja prestonici Srba zapadno od Drine
Inicijativa dolazi u vreme velikih iskušenja pred srpskim narodom i reč je o nastojanju da se vrati značaj jednom važnom gradu koji je bio istinska prestonica srpskog naroda zapadno od Drine tokom ranih devedesetih, kaže istoričar dr Čedomir Antić, jedan od učesnika tribine.
Osim političke želje da se ukaže da je Republika Srpska koliko u Bosanskoj Krajini toliko i u Podrinju, Hercegovini i na istoku Republike Srpske, ekonomsko nastojanje inicijative je da se novim sadržajima ovaj kraj dobije još jednu veliku važnost, dodaje Antić.
„Nije Republika Srpska jedina ovakva zemlja. Kao što je poznato, Ruska Federacija ima dva glavna grada, severni i centralni – Sankt Peterburg i Moskvu. Sa druge strane Crna Gora još od sredine devedesetih pored Podgorice kao glavnog grada ima i prestonicu Cetinje i to je nekakvo odavanje priznanja. Znate da je po Ustavu Republike Srpske i danas glavni grad Istočno Sarajevo, a da je Banjaluka administrativni centar, ali ovim bi bio uspostavljen i treći momenat a to je prestonica.“
Pale kao srpska Filadelfija
Antić podseća da su silom prilika u ratu koji je srpskom narodu bio nametnut, vođstvo Srba u BiH, svi poslanici parlamenta i iz tada vladajućeg SDS i iz opozicije prešli iz Sarajeva na Pale početkom 1992. godine.
Iako je tokom rata veći deo Sarajeva bio u rukama Vojske Republike Srpske, administracija nije mogla biti uspostavljena tamo gde bi bila pod jakim udarom ne samo Muslimana i Hrvata već i NATO koji je itekako tu bio prisutan, već je premeštena na Pale, dodaje Antić.
„I Pale su bile neka vrsta srpske Filadelfije jer ni Amerika nije bila osnovana oko Njujorka koji je bio najveći grad niti oko kasnije osnovanog Vašingtona, već je bila uspostavljena prvo u Filadelfiji a potom u Baltimoru, gradovima koji su vrlo mali. Recimo, Filadelfija je bila velika kao Pale u vreme kada su nastajuće SAD imale četiri miliona stanovnika, dakle više od tri puta više stanovništva nego što je Republika Srpska imala ikada od 1992. do danas“, zaključio je Antić.
Na tribini „Pale – prestonica Srpske“ učestvovali su i istoričar i dekan Filozofskog fakulteta u Istočnom Sarajevu Draga Mastilović i general Vojske Republike Srpske u penziji Ljubiša Borovčanin. Ruski akademik, istoričarka Jelena Guskova obratila se prisutnima putem video linka.