Nanoroboti su dosad testirani na modelima aneurizme i na zečevima, a potrebno je još testiranja pre nego što se isproba ubacivanje ovih sićušnih mašina u ljudski mozak.
Ovaj izum mogao bi da dovede do preciznog i malo rizičnog tretmana aneurizme u mozgu. Ova bolest je veoma opasna i izaziva više od 500.000 smrti godišnje. Osim toga, ovaj medicinski problem – kada se u delu moždane arterije nagomila krv koja može da pukne i izazove fatalno krvarenje – takođe izaziva šlog i onesposobljava ljude.
Studija objavljena u časopisu "Onlajn biblioteka" ukazuje na budućnost u kojoj će sitni roboti moći direktno da se kontrolišu kako bi izvršili kompleksne zadatke unutar ljudskog tela – poput targetiranog donošenja leka ili „popravke organa“, rekli su istraživači.
„Tim u kome su bili istraživač sa Univerziteta u Edinburgu, napravio je magnetne nanorobote čija veličina je dvadeseti deo veličine crvenog krvnog zrnca i koji nose lek u zaštitnom omotu dizajniranom da se istopi na određenoj temperaturi. U laboratorijskim testiranjima nekoliko stotina milijardi takvih robota ubačeno je u arteriju, a onda navođeno pomoću magneta i medicinskih aparata do mesta aneurizme. Magnetni izvori van tela onda su doveli do toga da se roboti skupe unutar aneurizme i zagreju do tačke topljenja zaštitnog omota, što je otpuštalo protein koji zgušnjava krv i tako tera aneurizmu da zaustavi ili uspori krvarenje u mozgu“, navodi se u saopštenju Univerziteta.
Međunarodni tim naučnika, među kojima su bili i predstavnici Medicinske škole Univerziteta u Šangaju, uspešno je testirao uređaje u modelima aneurizme u laboratoriji i na određenom broju zečeva. Ta studija bi mogla da dovede i do testiranja na ljudima.
„Nanoroboti će napraviti nove granice u medicini. Potencijalno će nam omogućiti da sprovodimo hirurške opravke sa što manje rizika u odnosu na konvencionalne tretmane i da targetiramo lekovima teško dostupne delove tela. Naša studija je važan korak ka uvođenju tih tehnologija u lečenje kritičnih medicinskih stanja“, rekao je u saopštenju dr Ći Žou, koautor studije i inženjer sa Univerziteta u Edinburgu.
Kako su naveli naučnici, ovaj metod bi zamenio rizičnu metodu ručnog guranja mikrokatetera u mozak i operacije koja može da traje satima.
Pogledajte i: