Ovako predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje dr Stevica Deđanski ocenjuje izjave portparola Evropske komisije Petera Stana i predsednika Odbora za spoljne poslove Bundestaga, Mihaela Rota povodom susreta potpredsednika srpske vlade Aleksandra Vulina i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Vulin se sa Putinom sreo na marginama Istočnoazijskog ekonomskog foruma u Vladivostoku, a njegova poruka da Srbija nikada neće uvesti sankcije Rusiji, evropskim zvaničnicima zasmetala je kao, što bi se reklo, prst u oko.
Sa govornice u Briselu, Stano je u ime EU pozvao Srbiju da odustane od jačanja veza sa Rusijom, pošto je to navodno u suprotnosti sa njenim obavezama kao kandidata za pridruživanje EU.
„Svi znaju šta podrazumeva proces pridruživanja Evropskoj uniji. To sigurno ne podrazumeva održavanje uobičajenih odnosa sa Rusijom. Očekujemo da će se Srbija uzdržati od proširenja kontakata sa Rusijom, kao i da će svi članovi Vlade Srbije poštovati obaveze koje je Srbija preuzela na sebe dobrovoljno u okviru procesa ulaska u EU, uključujući pridruživanje odlukama i postupcima EU u spoljnoj politici“, rekao je Stano.
Rot se, putem društvenih mreža, u vidu otvorenog pisma obratio direktno predsedniku Srbije rečima da pregovori o članstvu Srbije u EU postaju sve besmisleniji ako je zvaničan stav Srbije da neće uvesti antiruske sankcije.
Ono što važi za Srbiju ne važi za ostale
Deđanski, kako kaže, očekuje da slične izjave Stano i Rot upute i Mađarskoj po istim pitanjima. S obzirom da takvih izjava nema, zvaničnici iz EU ponovo prema Srbiji pokazuju dvostruke standarde. Srbija se kritikuje za svaku sitnicu, dok se drugima gleda kroz prste i za mnogo krupnije stvari.
Zbog čega bi Srbija uopšte bila na evropskom putu, ako joj se krše sva prava i prema njoj sprovode dvostruki standardi – ne odobrava joj se kada se viđa sa prijateljima koji pomažu Srbiji da štiti svoje nacionalne interese, pita se naš sagovornik.
Sa druge strane, Srbiji se ne omogućava članstvo u EU, a Stanove i Rotove izjave imale bi smisla jedino u slučaju da se zna tačan datum učlanjenja Srbije u Uniju. Bilo bi lepo da iz Brisela kažu kada Srbija ulazi u EU i da se zna tačan spisak stvari koje treba da usaglasimo.
„To je nešto o čemu bi odlučivao srpski narod, na referendumu ili na izborima. Ovako, sa ovakvim bezobraznim ponašanjem Stana i Rota, dolazimo u situaciju da, koliko god želeli i hteli ne možemo da nastavimo evropski put. Nije mi jasno da li je u krajnjoj instanci to i cilj same EU“, ističe Deđanski.
Pregovori besmisleni, ali ne krivicom Srba
Što se besmislenosti pregovora tiče, oni jesu besmisleni, ali ne srpskom krivicom – oni već duže vreme ne vode nikuda. Već dvadeset i pet godina Srbija pregovara i ispunjava standarde, po čemu je bolja čak i od nekih članica Unije, kao što je Hrvatska, kaže Deđanski, podsetivši na poslednja hapšenja i kažnjavanja srpskih državljana zbog pevanja pesama, kao i zabrane odražavanja srpskog festivala u Sinju.
„Ako postoji neka država gde ne postoje prava i slobode to je Hrvatska, a ona je članica Unije. Što se tiče ostalih parametara, siguran sam da smo po svemu bolji i od Bugarske, i od Rumunije i još nekih zemalja, da ne licitiran dalje“, navodi Deđanski.
Međutim, Srbija prema EU ne napreduje, ne svojom voljom.
„Ako usaglašavamo naše pravilnike i zakone i usvajamo sve što je potrebno i dobro i članica smo svih timova, od energetske zajednice pa do drugih, koje ispunjavaju standarde EU, a sa strane EU dobijamo samo kočnicu. To definitivno pokazuje da problem nije u nama“, zaključuje Deđanski.
Pogledajte i: