Ceo vektor globalnog ekonomskog razvoja sve više se orijentiše ka Istoku i Globalnom jugu, ocenio je predsednik Rusije Vladimir Putin u govoru na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku.
„Primećujemo objektivne tendencije koje jačaju i u svetskoj ekonomiji da se glavne poslovne veze, trgovački putevi i uopšte ceo vektor razvoja, sve više preorijentišu ka Istoku i Globalnom jugu“, rekao je Putin.
BRIKS – globalna alternativa Globalnog juga
Tačna je izjava predsednika Putina da se ekonomski razvoj seli na Istok, a prvi pokazatelj tog trenda je jačanje snage BRIKS, uz interesovanje brojnih zemalja da pristupe organizaciji koja je „globalna alternativa Globalnog juga“,smatra ekonomista dr Bojan Dimitrijević.
Osim toga, ekonomije koje pripadaju BRIKS-u i Globalnom jugu, u prvom redu Kina, Indija i Rusija, povećavaju svoj udeo u svetskom BDP-u i svetskoj trgovini, što je dokaz njihovog stalnog jačanja, dodaje Dimitrijević.
„Lanci snabdevanja dobrim delom počinju sve više da se orijentišu ka zemljama Dalekog istoka i Evroazijskog prostora. Onda tu je i veliki projekat 'Put svile', tu je i Nova razvojna banka koja bi tek trebalo da dobije svoj značaj u okviru BRIKS. Takođe se javljaju kao bitan faktor i nove regionalne sile poput Irana i Turske, a naravno i čitav niz drugih zemalja tu počinje da jača. Osim toga, Rusija sve više razvija koridor koji ide otprilike od Sankt Peterburga pa bi trebalo da prelazi preko teritorije Azerbejdžana i Irana i da zatim ide ka području Indije i Kine.“
Zapad mora preći na politiku saradnje
A to je put koji je za trećinu kraći i jeftiniji od prelaza preko Crnog i Crvenog mora što znači da se javljaju alternativni putni koridori koji takođe povećavaju značaj Dalekog istoka, a smanjuju značaj sredozemno-crnomorskog basena, dodaje Dimitrijević.
„I u geopolitičkom i u vojnom smislu Rusija postaje vodeća svetska sila ili jedna od dve vodeće, dok Kina postaje vodeća ekonomska sila, tako da i organizacije poput ŠOS-a, Evroazijske ekonomske unije ili ASEAN-a dodatno dobijaju na svom značaju. To su sve to argumenti koji idu u prilog Putinovoj tezi. Naravno, pitanje je kako će na to da odgovori globalni Zapad i verovatno će u perspektivi morati da pređe sa politike konfrontacije na politiku saradnje. Ako pređe na politiku saradnje, onda će to biti i formalno priznanje da se uspostavljaju ravnopravniji međunarodni ekonomski i politički odnosi.“
Svetski rast se preselio na Istok
Već deceniju i više imamo značajno veći ekonomski rast na Istoku, gde pre svega prednjači Kina, i suštinski kad se pogleda svetska ekonomija, gro tog svetskog rasta koji varira između dva i tri odsto, nose zemlje na Istoku, kaže Goran Radosavljević, profesor Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA).
To je uslovilo da se mnoge industrije sele na Istok i da se trgovinski lanci, odnosno lanci vrednosti sele sa Zapada na Istok, dodaje Radosavljević.
„Međutim, najveći trgovinski bilans i dalje je na relaciji SAD i Kine, najveće ekonomska razmena je na toj relaciji i tu se suštinski ništa nije promenilo. Ono što se jeste promenilo je to da značajan broj roba počinje da dolazi u Evropu sa Istoka i tu pre svega mislim na tehničke proizvode, proizvode široke potrošnje itd. Sa druge strane, narastajući sloj stanovništva sa srednjim i višim dohotkom na Istoku, opet mislim na Kinu nešto manje na Indiju ali to je veliki potencijal za rast, konzumira veći broj roba široke potrošnje što pre dvadesetak godina nije bio slučaj. Tako da prirodno dolazi do izjednačavanja standarda na Zapadu i Istoku.“
Ranije smo govorili o razvijenom Zapadu i nerazvijenom Istoku, a sada taj Istok polako sustiže Zapad sa nivoom razvoja i to samo po sebi dovodi do toga da se gro ekonomske aktivnosti, odnosno rasta seli na Istok, ističe Radosavljević.
Nezaustavljiv trend dominacije Istoka
Videćemo šta će u narednom periodu doneti nova tehnološka revolucija, ali smo svedoci promena u automobilskoj industriji gde se javljaju novi igrači sa Istoka u do sada dominantnoj evropskoj i američkoj privrednoj grani, dodaje Radosavljević.
„Tako da je, po meni, ovo prirodni tok ekonomskih dešavanja. Ono što postoji kao određeni rizik je da se stvari poput kovida ili nekih drugih koje su se u međuvremenu dešavale u svetu za kratko prekinu taj lanac vrednosti koji sve više ide od Zapada ka Istoku. Međutim, mislim da imamo jedan trend koji je u ovom trenutku prosto nezaustavljiv. Taj trend počeo je od svetske krize 2007/2008. godine kad su u suštini fondovi sa Istoka spasavali fondove sa Zapada, u najvećoj meri. I od tog trenutka mislim da je dominacija, makar kad je reč o elementima rasta, negde na Istoku. Naravno, kad pogledate dohodak po glavi stanovnika on je i dalje višestruko veći u zemljama Zapada nego u zemljama Istoka, ali se ta razlika polako smanjuje“, zaključio je Radosavljević.
Na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku učestvuje 6.000 gostiju iz 76 zemalja, a svoje učešće potvrdili su i 650 direktora ruskih kompanija i 44 stranih.
Među stranim kompanijama svoje učešće potvrdili su predstavnici firmi iz Kine, Malezije, Mjanmara, a pored njih biće i predstavnici brojnih međunarodnih organizacija.
Istočni ekonomski formu održava se u Vladivostoku u kampusu Dalekoistočnog federalnog univerziteta od 3. do 6. septembra. RIA Novosti su generalni informacioni partner foruma.
Pogledajte i: