Ujed za dušu: Danas niko nije ravnodušan prema plaču

Ružnu, grubu i često bolnu stvarnost, Bora Čorba je znao da upakuje u note koje se urezuju u mozak i refren koji se pevuši dok se čeka autobus, devojka ispred bioskopa, kraj školske godine, slavi punoletstvo ili 40 godina mature. Ljubav je u njegovim pesmama znala da bude i ružičasta i krvava, a život nepodnošljivo glup i beskrajno lep. Svako ko je ikada išao u Amesterdam, Kazablanku, koga su čekali taksisti kod JAT-a, ko je ostao đubre do kraja ili ko je mamuran i blatnjav dočekivao prve zrake sunca iznad crkve Svetog Marka mogao je u Borinim stihovima da pronađe obrise sopstvenog života.

Bora nije pisao o apstraktnim i bljuzgavim pojmovima i pojavama, već je bio pesnik iz naroda i za narod. Svi oni koji su se u nekom trenutku, nalazeći se na dnu života, ratovali sami, bez dva dinara za plakanje, ili sabirali u sebi svoje brodolome – imali su svog zaštitnika u Bori. On se nije gnušao i gadio da peva o sirovom i stvarnom životu, i ljudi su ga prihvatali, slušali su „Kost u grlu“, „Mrtvu prirodu“, „Pokvarenu maštu i prljave strasti“, „Buvlju pijacu“, „Osmi nervni slom“…

Omot albuma ,,Buvlja pijaca" Riblje Čorbe

Ja ću da pevam!

Borin kolega i prijatelj, Momčilo Bajagić Bajaga, kaže za Sputnjik da se Bora i ranije borio protiv mnogo čega za šta javnost nije znala i da je, sve do sada, pobeđivao.

Bora je bio veliki pesnik i muzičar, bio je moj dobar drug. On je u zadnje vreme više puta bio u sličnoj situaciji i uspevao je da se izvuče. Ovog puta nije uspeo i ostaće velika praznina njegovom smrću. Moje saučešće porodici i prijateljima i stvarno ću ga se sećati kao prijatelja i velikog umetnika, rekao je Bajaga za Sputnjik.

Sledeće godine bi se navršilo okruglo 50 godina od kako se Gorica Popović i Bora Đorđević znaju. Zajedno su nastupali sa grupom „Suncokret“, pre nego što je svako krenuo svojim putem i karijerom. Ona je za Sputnjik rekla da je Borin odlazak za nju odlazak divnog, višegodišnjeg druga, koji nije bio samo veliki muzičar i veliki pesnik, već i veliki čovek.

Po njegovim pesmama i svom tom rokenrolu se ne bi reklo, ali oni koji su ga poznavali lično, znali su kakva je on zapravo nežna i divna duša.

Članovi grupe Riblja Čorba

Dobro jutro

Jugoslav Vlahović, Borin porodični prijatelj i dugogodišnji saradnik, dizajner svih zvaničnih albuma Riblje Čorbe i one jedne riblje kosti u slovu „i“ iz logotipa grupe kaže za Sputnjik da je njegovo prijateljstvo sa Borom trajalo više od pola veka. Kao porodični prijatelji, bar jednom nedeljno su sedeli zajedno, uglavnom nakon završetka radnog dana dok su im se deca igrala zajedno. U toku jedne od takvih sedeljki, prvi put je čuo i pesmu „Pogledaj dom svoj anđele“, po Vlahovićevom mišljenju, njegovu najbolju. Kaže da jedino za nju nikada nije uspeo da nađe prikladno grafičko rešenje jer je bila isuviše jaka i teška.

Slično tome, naš sagovornik je prisustvovao i prvom izvođenju druge, mnogima omiljene Borine pesme.

Pamtim jednog dana jedan njegov dolazak koji se nije desio uveče, kao i obično, već ujutru. On je došao nenajavljeno i rekao „Jao, moram da vam odsviram ovo, napravio sam sinoć jednu pesmu. Jel imaš gitaru?“. Rekoh ajde nek odsvira, dao sam mu gitaru i tada sam prvi put čuo pesmu „Dobro jutro“, priča Vlahović za Sputnjik.

Udruženje književnika i kladionica

Bora po mišljenju mnogih nije bio samo pisac tekstova već i pesnik, a primili su ga i u Udruženje književnika Srbije.

Kad su ga primali u Udruženje književnika Srbije, prilikom svečane sednice na kojoj su bili prisutni svi novoprimljeni članovi, Bora im se zahvalio na sebi svojstven način. Rekao im je „Biću član svaki dan, nemoj da mi neko kenja protiv udruženja“.

Anegdota o deci, osnovnoj školi, kladionici i Bori Čorbi nije nimalo prikladna, ali upravo zato i treba da bude ispričana, jer ni sam Bora nikada nije pokušavao da bude prikladan, već samo iskren.

Bora Čorba u spotu ,,Pekar, lekar, apotekar"

Dok je jedan dan sedeo u kladionici blizu Tašmajdana, tri dečaka, osnovca, videla su Boru i utrčala unutra, moleći ga da im da autograme u školske sveske. Kao pravi mangup, dosledan u ideji da vam pokvari dete, Bora je krenuo da im da svoj potpis. Videvši klince unutra, menadžer je potrčao da ih istera, vičući za njima. Naš omiljeni antiheroj je skočio u njihovu odbranu, rekavši da on mora ispoštovati svoju vernu publiku.

Ujed za dušu

Iako je mislio da ratuje sam, ispostavilo se da je Bora Čorba iza sebe ostavio mnogo kolateralne štete. Svojim odlaskom nije ujeo za dušu samo porodicu i prijatelje, već nepreglednu masu svih onih generacija koje su stasavale i rasle zajedno sa njegovom pesmama. Na kraju, ipak, treba imati dve stvari u vidu. Borina duša nije bila na prodaju, a uprkos našim upornim nastojanjima da budemo tužni, Bora nam je odavno poručio da on ostaje ravnodušan prema plaču.