NAUKA I TEHNOLOGIJA

Tehnologija gura još jednu tradicionalnu veštinu na smetlište istorije: Da li je to najbolje rešenje?

Prelazak na ekrane osetljive na dodir i porast veštačke inteligencije (AI) izazivaju zabrinutost da bi tastature mogle postati zastarele i nepotrebne.
Sputnik
Razvoj tehnologije promenio je mnoge stvari u našim životima. Od kada su se pojavili mobilni telefoni sve manje pamtimo brojeve telefona, imejlovi i SMS zamenili su pisma i razglednice, a kucanje na računarima, tabletima i telefonima je dovelo do toga da zaboravljamo da pišemo pisana pisma.

Mane kucanja po ekranu

Ali nedavni izveštaj u „Vol strit žurnalu“ otkrio je da mlađe generacije, posebno „Z“ i „Alpha“, rođeni u 21. veku, sve više odbijaju i tradicionalnu tastaturu.
Tako standardne tastature, koje su mnoge izluđivale svojim klikovima, u novim generacijama zamenjuju ekrani osetljivi na dodir. Stručnjaci koji su obrađivali i analizirali izveštaj ističu da je to rezultat sve intenzivnije upotrebe tableta i pametnih telefona, kako u školi za učenje, tako i posle škole za izradu domaćih zadataka, ali i u slobodno vreme za igru i pisanje.
Kanvas, popularni sistem za upravljanje učenjem, objavio je da je 39 odsto zadataka poslatih preko njegove platforme urađeno pomoću mobilnih uređaja, a ne računara.
Prelazak na ekrane osetljive na dodir i porast veštačke inteligencije (AI) izazivaju zabrinutost da bi tastature mogle postati zastarele i nepotrebne.
Iako više vremena provode na mobilnim uređajima i računarima, mladi zapravo kucaju sporije od svojih roditelja koji su naučili da kucaju na klasičnoj tastaturi. Delom zato što nemaju tu povratnu informaciju - da li je taster uopšte pritisnut, a delom zato što je veoma teško kucati po ekranu bez gledanja kuda idu prsti.

Kako nove navike utiču na pismenost

Stoga stručnjaci ističu da oni ljudi koji umeju da kucaju bez preteranog gledanja u tastaturu (bilo fizičku ili virtuelnu) lakše mogu da prenesu svoje misli na ekran, jer jednostavno ne moraju da razmišljaju gde je sledeće slovo i u kom pravcu moraju da pomeraju prste. A onda, na duge staze, to može dovesti do problema u komunikaciji.
Dovoljno je pogledati nivo pismenosti današnjih generacija i učestalost slanja dugačkih glasovnih poruka koje šalju umesto da kucaju odgovore.
Iako je jasno da će ovakvi apeli teško promeniti navike čitavih generacija, kojima zahvaljujući brojnim aplikacijama više nisu potrebni klasični instruktori koji bi im pomogli u učenju, a razvojem AI čet-bota i glasovnih asistenata više ne moraju da kucaju zadatke, možda ne bi bilo loše ipak zadržati neke stare veštine.
Jer tastatura, u obliku koji danas poznajemo (KVERTZ/I), postoji već više od 150 godina i verovatno neće nestati bar neko vreme.
Pogledajte i:
Komentar