Seizmička aktivnost stvara električno polje koje privlači rastopljeno zlato iz dubine Zemlje i na taj način se u kvarcu mogu formirati grumenčići tog plemenitog metala. Kvarc, iako je hemijski inertan, često se povezuje sa velikim zlatnim grumenima, ponekad teškim skoro 100 kilograma.
Međutim, proces koji stoji iza formiranja tako masivnih nalazišta zlata je dugo bio misterija za naučnike.
„Misterija je bila kako napraviti veliki grumen zlata na jednom mestu kada ne postoji očigledna hemijska ili fizička zamka“, kaže Kris Voizi sa Univerziteta Monaš u Melburnu.
Voiseijev tim je otkrio, u studiji objavljenoj u časopisu „Nejčer geosajens“, da kada je kvarc podvrgnut pritisku, stvara napon koji privlači rastopljeno zlato. Ovaj fenomen je povezan sa jedinstvenom strukturom kvarca, jedinog minerala u izobilju sa kristalima koji nemaju centar simetrije. Ovaj nedostatak simetrije prouzrokuje da kvarc proizvodi električnu energiju kada se deformiše seizmičkim silama, a proces je poznat kao piezoelektricitet.
Seizmička aktivnost tera tečnosti koje sadrže zlato na dubinama od 15 do 20 kilometara, ali su te tečnosti izuzetno razblažene, tako da su potrebne ogromne količine za proizvodnju čak i malih količina zlata. Naučnici pretpostavljaju da piezoelektrični efekat kvarca tokom zemljotresa koncentriše ovo zlato u grumen.
Eksperimenti su pokazali da je kvarc pod pritiskom stvarao napon i privlačio zlato, sa uzorcima premazanim iridijumom i oponašajući intenzivniju seizmičku aktivnost, rasli su veći komadi zlata - do 6.000 nanometara u prečniku.
„Kada zlato počne da se taloži na kvarcu, brzo privlači više zlata. Pošto je zlato provodnik, poželjno je da se ono u rastvoru nanese na već postojeće zlato. Postaje kao gromobran koji privlači više zlata“, objasnio je Voisei, preneo je „Nju sajentist“.
Pogledajte i: