Ovako vest objavljenu u zapadnim medijima, da je Ankara i zvanično podnela zahtev da postane članica grupe najvećih svetskih ekonomija, komentariše stručnjak za međunarodne odnose dr Srđan Perišić.
BRIKS i Zapad imaju različite vrednosti
Prema njegovim rečima, teško da bi Turska mogla da postane članica BRIKS sve dok je članica NATO. Članice BRIKS bi na idućem samitu koji će biti održan u Kazanju između 22. i 24. oktobra možda mogle da razmotre turski zahtev, ali do učlanjenja Turske, prema njegovom mišljenju, neće doći.
„BRIKS ima potpuno drugačiji političke, vrednosne i ekonomske karakteristike u odnosu na zapadne formate. Pandan BRIKS je G7, ali dok je G7 klub najbogatijih zemalja Zapada, koje ne razmatraju bilo kakvu nameru da im se neko pridruži, jer oni preko G7 uspostavljaju dominaciju Zapada na geoekonomskom nivou u celom svetu, BRIKS nije nikakav ekskluzivni klub, već je format ekonomskog ujedinjavanja svih onih koji žele da uđu“, navodi Perišić
Dok je G7 sredstvo ekspanzionističke politike Zapada u formi držanja ekonomske kontrole, BRIKS je suprotno, on je multipolarna struktura koja prihvata sve različitosti u sebi, dodaje naš sagovornik.
„Svaki potencijalni kandidat treba da ima na umu ove činjenice. Kada bi istovremeno bila članica i NATO i BRIKS, Turska bi se našla u šizofrenoj situaciji. Čije bi vrednosti širila, kada su vrednosti ove dve organizacije suprotstavljene i isključive“, pita se Perišić.
Prvo izlazak iz NATO, pa članstvo u BRIKS
Ima država koje bi da vode politiku na dva koloseka, kao što Etiopija, koja je odnedavno postala članica BRIKS iako se nalazi pod neposrednim uticajem SAD, međutim, od Turske ne možemo očekivati da vodi takvu politiku – nesigurnu ili dvoličnu – da istovremeno teži formatima koji se zasnivaju na suprotnim principima.
Zbog toga se mora videti je li Turska spremna da napusti NATO, jer je, prema Perišićevim rečima, Severnoatlantska alijansa zapadna organizacija koja deluje na principima koji su suprotni principima na kojima deluje BRIKS. Bez obzira što nema vojnu komponentu, BRIKS je po svojim principima u potpunosti suprotan NATO.
„Naravno, u ovom momentu ne možemo da znamo sadržaje razgovora između Turske sa jedne i Rusije i Kine sa druge strane. Ali u prethodnom periodu mogli smo da čujemo iz Moskve da je kočnica za učlanjenje Turske u BRIKS upravo članstvo u NATO“, navodi Perišić.
Zaokret od 2016.
Sa druge strane, Turska od 2016. i pokušaja državnog udara ima zaokret u spoljnoj politici. Tada je Ankara obnovila odnose sa Rusijom i počela da vodi politiku udaljavanja od SAD i Zapada.
„To se pokazalo dobro i ovde na Balkanu jer je od te 2016. ostvarila dobre odnose i sa Srbijom i sa Republikom Srpskom, što je zanimljivo, upravo zato što se odvajala od NATO-a i očekivalo se da će tada napustiti NATO. Međutim, to se nije dogodilo ni posle osam godina. Uostalom i vojna saradnja Turske i Rusije zasnivala se na tome da će Turska napustiti NATO. Zbog toga su se Amerikanci i protivili da Turska kupi S400. Međutim, na kraju se Turska nije iščlanila iz NATO“, ističe Perišić.
Razlog zbog čega Turska još nije napustila NATO on objašnjava time da se u dubini turskog političkog i ekonomskog establišmenta još nalaze zapadni interesi, koji su sasvim sigurno uticali da Turska i dalje ostane unutar Severnoatlantske alijanse. Sa druge strane, ekonomska situacija u Turskoj je teška – inflacija je i dalje visoka, a zemlja se još oporavlja od teškog zemljotresa.
Zbog toga Ankara pokušava da vodi politiku na dva koloseka, ostajući deo zapadnih formata i nema naznaka da se nešto u međuvremenu menja.
Pogledajte i: