Raketni nož pod grlom Rusiji: Zašto Amerika u dubokoj tajnosti menja strategiju /video/

Nova nuklearna doktrina SAD, koja je prema medijskim navodima u martu izmenjena u najstrožoj tajnosti, omogućiće instaliranje američkih raketnih sistema ne samo u Nemačkoj nego i u Finskoj i na Baltiku, objašnjava urednik TV front Andrej Mlakar uz ocenu da Vašington time pokušava da napravi “šah-mat” poziciju za Rusiju.

“Ne treba zaboraviti da je samo prošle godine NATO četiri puta uvežbavao simulaciju napada na Sankt Peterburg, što govori da nešto pripremaju. Zašto SAD dopremaju toliki broj bombardera strateške avijacije u Britaniju pa ih rotiraju? Svi oni imaju osnovni zadatak – vežbe simulacije napada na Rusiju iz pravca Baltika. To smatraju najpodesnijom tačkom s koje bi krenuli. A zato moraju prilagoditi i doktrinarne dokumente“, ukazuje Mlakar u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.

Za general-majora u penziji dr Mitra Kovača revidiranje američke nuklearne strategije je očekivano budući da, kako kaže, gledano sa stanovišta svetskih procesa, Amerika preko regionalnih organizacija i instrumenata u vidu NATO i EU pokušava da povrati svoj globalni uticaj i zadrži proces globalizacije.

SAD se, ističe Kovač, trude da ospore multipolarnost sveta, između ostalog i napuštanjem do sada postojećih sporazuma vezanih za rakete srednjeg i kratkog dometa, koje su često i nosioci dela nuklearnih projektila.

S druge strane, približavanje Kine i Rusije, ali i Severne Koreje i Irana ka Bliskom istoku ugrožava vitalne interese Amerike u mnogim regionima sveta i to je ono što Amerika, između ostalog, i ovom nuklearnom strategijom pokušava da spreči.

“Ali uzaludne su ili sulude te namere jer su to nuklarne sile koje imaju daleko više oružja, posebno kad uzmemo u obzir da je Kina država u narastanju i u nuklarnom programu. Amerika je svesna da će Kina za nekih 5-6 godina da udvostruči broj svojih nuklearnih projektila i da je kineska tehnologija ukomponovana sa svemirskim programom daleko prevazišla očekivanja i mogućnosti Amerike da dominiraju u tom prostoru. Sve to ukupno u sinergiji ugrožava planove i projekciju SAD da mogu opstati kao dominantna sila”, obrazlaže general.

Kao poseban aspekt izmene američke nuklearne strategije SAD on izdvaja prebacivanje odgovornosti na evropski deo NATO za slučaj da vodeće sile Alijanse u Evropi budu upotrebljene u nekom scenariju rata sa Ruskom Federacijom.

Kovač brine da će u narednom periodu SAD pokušati da implementiraju svoju novu nuklearnu strategiju kroz, kako kaže, decentralizaciju američkih nacionalnih nuklearnih resursa prvenstveno na evropskom projektovanom ratištu i na Bliskom istoku.

“Pitanje je koliko je tih projektila Amerika spremna da ustupi evropskom delu NATO odnosno Evropskoj uniji, a posebno da rasporedi ta sredstva na novim članicama NATO koje neposredno i blisko ugrožavaju Rusku Federaciju. Amerika tako pokušava da izbegne ruski odgovor i da nađe kanale da ta sredstva pripadaju evropskom krilu NATO odnosno Nemačkoj, da se ne računaju u direktna sredstva američke vojske kao što to čini sa konvencionalnim sredstvima u već postojećoj ukrajinskoj krizi. Vidimo šta se dešavalo sa britanskim raketama i američkim klizećim bombama – pričalo se da neće biti upotrebljavane po ruskoj teritoriji, a došli smo do toga da se to dešava, to upravo sad gledamo u operacijama vezanim za Kursku i Belgorodsku oblast.”

Mlakar je mišljenja da se priča o novoj nuklearnoj strategiji koja je, slučajno ili namerno, procurela preko lista „Njujork tajms“, može shvatiti i kao upozorenje „pod broj jedan Rusiji, pod broj dva Kini“.

„Ovo je samo revidirana strategija elastičnog odgovora, koje su SAD usvojile. Prvo su usvojile teoriju totalne odmazde, koja je trajala negde od 1950. do 1970. godine. Kako su se razvijale različite vrste nuklarnog nauružanja, pre svega nuklearne podmornice, balističke interkontinentalne rakete i nosači, tako se formirala teorija elastičnog odgovora, koja je definisala kako će se izvršiti napad na tadašnji SSSR, kako bi to trebalo izvesti upotrebom nuklarnih podmornica s područja Arktika, zatim nuklarnih silosa“, podseća novinar.

On dodaje da su Amerikanci posle terorističkog napada 11. septembra 2001. a onda i 2003. godine, posle invazije na Irak, razmišljali na temu teorije elastičnog odgovora i primene pre svega taktičkog nuklearnog oružja.

„Teorija koju su sad razvili, nuklearna doktrina, upravo i jeste težnja ka upotrebi taktičkog nuklearnog oružja. Zaboravili smo da je 2018. godine administracija Donalda Trampa prva nagovestila da će se povlačiti iz sporazuma o raketama srednjeg dometa, pre svega, zbog najave Rusije da će uvesti raketu Iskander-K, dometa 2500 kilometar koja se sada već i koristi. Amerikanci su onda rekli da imaju nešto slično“, navodi Mlakar i precizira da je reč o sistemu Tajfun koji je probno instaliran na Filipinima, a već se najavljuje da će od 2026. biti postavljen i u Nemačkoj.

„On nosi kombinaciju tri rakete: razvojnu hiperzvučnu raketu, krstareću raketu Tomahavk G i raketu SM-6 koja je presretač. Doktrina je i napravljena tako da se omogući upotreba takvog oružja, a pre svega je isključivo namenjena za brzi i iznenadni udar na Rusku Federaciju.“

Važno mesto, prema rečima Mlakara, imaće i baza Deveselu u Rumuniji koja je samo 230 kilometara udaljena od Beograda, a gde je takođe bilo planirano da se instaliraju krstareće rakete Tomahavk G.

Kovač je uveren da je jedan od razloga za usvajanje izmenjene nuklearne strategije i to što SAD kaskaju za Rusijom u razvoju tehnologije određenih vrsta naoružanja.

“Velika je sreća Rusije da u ovom vremenu krize, preobražaja sveta ima prednost u hipersoničnom oružju koje je usko vezano i za nuklearnu strategiju i njihovu, a i američku. Da je slučajno u istom rangu ili nižem tehnološkom nivou od SAD verujem da bismo odavno imali veće i otvoreno angažavanje NATO protiv Rusije. Ne bi se krili uopšte. Velika je sreća Ruske Federacije što u hipersoničnom oružju kao i u nosačima nuklarnih projektila imaju prednost - nemaju SAD to protivsredstvo za sada u raketnom programu. I nema mogućnosti efikasne odbrane od takvih projektila koji imaju hipersonične nosače, tako da ruski nuklarni projektil bilo kog dometa može da dođe na projektovanu tačku na zapadnoj teritoriji. I ono što Ameriku posebno boli jeste sve veća strateška saradnja između Kine i RF a posredno i njihova pomoć Severnoj Koreji i Iranu”, konstatuje general.

Mlakar je saglasan da Amerikanci nisu računali da će Rusija do te mere razviti čitavu paletu hiperzvučnih projektila:

„To je ono što Amerikance najviše žulja i boli. Amerikanci nemaju toliko uspeha u pravljenju svoje hiperzvučne rakete - bilo je nekih dvadesetak testiranja do sada i sva su bila neuspešna. A kod Rusa imate upotrebu “cirkona”, “kinžala” i testiranje “avangarda” i “burevesnika”. To je kastareća raketa na nuklearni pogon koja omogućava neograničeni domet. Ovo (nova američka strategija) se upravo i radi iz straha od “burevesnika”. “Burevesnik” je bio taj okidač. Kako su Rusi uspeli da razviju motor za kastareću raketu na nuklearni pogon a mi, Amerikanci kao tehnički superiorna nacija koja je usisala sva znanja ovoga sveta to nisu uspeli. I sada je nastala kriza i zato pokušavaju da upute izazov, a jedan od izazova je i usvajanje nove nuklearne doktrine,” smatra naš sagovornik.