Slabo i neuhvatljivo energetsko polje koje je dugo izmicalo otkrivanju konačno je izmereno oko Zemlje. Poznato kao ambipolarno polje, ovo električno polje je prvo pretpostavljeno pre više od 60 godina, a njegovo otkriće moglo bi da unese revoluciju u naše razumevanje ponašanja i evolucije naše planete.
Svaka planeta sa atmosferom trebalo bi da ima ambipolarno polje, ističe astronom Glin Kolinson iz NASA Centra za svemirske letove Godard. Zahvaljujući tom merenju, naučnici sada mogu da istraže kako je to polje uticalo na Zemlju i druge planete tokom vremena.
Misterija stara skoro 60 godina
Zemlju obavijaju različita polja, uključujući dobro poznata gravitaciona i magnetna polja, neophodna za održavanje atmosfere netaknutom i zaštitu planete od sunčevog zračenja. Ali 1968. godine primećen je novi fenomen, nadzvučni vetar čestica koji je izlazio iz Zemljine atmosfere, verovatno pokretan neizmerenim poljem električne energije.
On se naziva ambipolarno polje i ono je agens haosa. Prkosi gravitaciji i šalje čestice u svemir, objašnjava Kolison. Međutim, tehnologija za merenje ovog polja donedavno je bila nedostupna, što je podstaklo razvoj rakete Endurens da bi se istražila ova nevidljiva sila.
Ambipolarno polje deluje u specifičnom atmosferskom sloju, počevši na visini od oko 250 kilometara iznad Zemlje. U ovoj oblasti, ultraljubičasto i sunčevo zračenje jonizuju atome, stvarajući delikatnu ravnotežu između lakših elektrona i težih jona. Ta ravnoteža dovodi do električnog polja koje povezuje ove čestice zajedno, poznatog kao ambipolarno polje, koje vrši sile u oba smera - elektroni se guraju nagore, a joni povlače nadole.
Uspeh misije Endurens
Uprkos svojoj slabosti, misija Endurens, koja je pokrenuta u maju 2022, uspešno je otkrila polje. Primetila je blagu promenu u električnom potencijalu, samo 0,55 volti. Pola volta je skoro ništa, otprilike kao baterija sata, kaže Kolinson.
To malo punjenje je dovoljno moćno da odvede jone vodonika u svemir superzvučnim brzinama i podigne teže jone kiseonika, značajno povećavajući gustinu jonosfere na velikim visinama.
Naučna zajednica se sada suočava sa intrigantnim pitanjima o širim implikacijama ambipolarnog polja.
To polje je fundamentalni deo načina na koji Zemlja funkcioniše, ističe Kolinson, a naučnici sada mogu da počnu da istražuju njen uticaj na evoluciju naše planete. Istraživanje je objavljeno u časopisu Nejčr, prenosi Sajens alert.