A da ni nuklearni terorizam ne treba isključiti kao jedno od mogućih objašnjenja, koliko god to monstruozno zvučalo, može da se nasluti i iz toga što je, neposredno nakon ukrajinskog napada na kursku nuklearnu elektranu, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov našao za shodno da kaže kako Rusija revidira svoju nuklearnu doktrinu. I da koketiranje s idejom o upotrebi britansko-francuskih ”storm šedou”, odnosno ”skalp” raketa za udare po dubini ruske teritorije predstavlja ”igranje s vatrom”, ”kao deca sa šibicama” osim što je ovo ”veoma opasno jer je reč o odraslima kojima je povereno nuklearno oružje”.
Potvrda umešanosti
Bilo je to sasvim jasno upozorenje Rusije njenim neprijateljima da ne preteraju s eskalacijom, jer će im biti uzvraćeno. Pitanje je, samo, ima li koga dovoljno razumnog a uticajnog da to čuje.
Tim pre što postaje sve jasnije da je uloga Velike Britanije u upadu ukrajinskih snaga u Kursku oblast bila i znatno veća od puke moralne podrške, to jest tradicionalnog britanskog guranja u rat tuđom krvlju.
Ne samo što su britanski ”čelendžer 2” tenkovi po prvi put upotrebljeni u borbi na teritoriji Rusije – pa su shodno tome lepo i goreli kad su se sreli s ruskim oružjem – nego je londonski ”Tajms” izvestio i da su premijer i ministar odbrane, Kir Starmer i Džon Hili, nakon početka ukrajinskog napada razmatrali ”koliko daleko da idu u potvrdi britanske umešanosti u upad prema Kursku… Britanska vojna oprema igrala je centralnu ulogu u novoj ukrajinskoj ofanzivi, a britansko osoblje već dve godine, kao niko drugi, blisko savetuje ukrajinsku vojsku” – što će reći da su u rat protiv Rusije umešani i sasvim direktno.
Štaviše, kako dalje navodi ”Tajms”, ”Starmer je od svog Saveta za nacionalnu bezbednost tražio da se razrade planovi još šire podrške Ukrajini”, a nedavno su se ministar odbrane Hili i Vladimir Zelenski na večeri sastali sa šefovima vojne industrije.
Ratoborno kočoperenje
Težnja da se Ukrajina gurne još dublje u rat protiv Rusije, otkriva britanska štampa, ima podršku obe glavne britanske partije – nema nikakve razlike između vladajućih laburista i donedavno vladajućih konzervativaca – a tom horu ratnog huškanja pridružio se i tek penzionisani komandant britanske vojske, general ser Patrik Sanders, zahtevom da NATO Zapad Ukrajini da ”presudno” oružje za pobedu nad Rusijom – kao da tako nešto postoji – uz ratoborno kočoperenje porukom da se ”Zapad dosad isuviše plašio da ne isprovocira Vladimira Putina”.
I Kijev i London sad zajedničkim glasom zahtevaju dalju eskalaciju u vidu odobrenja za raketne udare po dubini teritorije Rusije, skroz do Moskve i Sankt Peterburga, a ”Fajnenšel tajms” tvrdi da i Emanuel Makron s entuzijazmom želi to isto. Ali to za sada ne smeju da urade jer nemaju odobrenje Vašingtona. Kao ni odobrenje Berlina za upotrebu nemačkih ”taurus” raketa; štaviše, posle tobožnjeg otkrića da su Ukrajinci minirali ”Severni tok”, Nemačka pod izgovorom budžetske krize najavljuje smanjenje vojne pomoći Ukrajini.
A intrigu povećava američki magazin ”Forin polisi” koji tvrdi da Amerikanci ne samo što nisu učestvovali u pripremi operacije u Kursku, nego nisu na to bili ni upozoreni.
Što bi značilo da je to britanska operacija, uostalom, kao što je u tipično britanskoj operaciji u aprilu 2022. tadašnji premijer Boris Džonson iznenada doputovao u Kijev i sabotirao mirovne pregovore koji su se bližili zaključenju…
Kolaps ukrajinskih linija
Sada, međutim, ”Tajms” upozorava da ruska vojska u Donbasu ubrzava napredovanje i da je nova kurska bitka u tome nije omela, naprotiv. List piše o ”kolapsu” ukrajinskih linija oko ključnog grada Pokrovska, te da je u tom smislu napad na Rusiju bio ”ili delo genija, ili delo očajnika”. A očajnici su spremni na štošta…
Šta je cilj upada u Kursku oblast, i koliko će to koštati Ukrajinu? Zašto je napadnuta nuklearna elektrana? I kakvu ulogu u svemu tome igra Velika Britanija?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” razgovarali pukovnik Vojske Srbije u penziji Ljubinko Đurković i diplomata Zoran Milivojević.
Pogledajte video: