„Treba krenuti od toga da je klimatska politika postala do globalno svetsko pitanje pre svega zbog svog snažnog uticaja na ekonomiju. Značajan broj država sa razvijenim privredama dostigao je limit, odnosno došlo je do zasićenja kada je reč o potrebama u infrastrukturi, ili potreba stanovništva. Da bi mogle normalno da funkcionišu i da obezbeđuju visoke socijalne standarde potrebni su im dodatni prihodi koji se mogu pojaviti samo u uslovima promena u proizvodnoj strukturi i cenama. Upravo klimatska agenda dovodi do takvih strukturnih promena. Kao posledica toga imamo povećano interesovanje prema toj agendi kod država koje raspolažu odgovarajućim tehnologijama“, rekao je Širov u intervjuu u sklopu projekta „Naučna Rusija“.
Na pitanje da li su onda, imajući sve to u vidu, sama klima, održavanje temperature i neophodnost smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte sekundarni, Širov je naveo da zagrevanje nesumnjivo postoji a da su globalni ciljevi snižavanja antropogenog uticaja na klimu povezani sa neophodnošću da se zaštititi planeta.
„Čovečanstvo utiče na klimatske promene mada je diskutabilno koliki je njegov udeo u nastanku zagrevanja“, dodao je naučnik.
Prema njegovim rečima, klimatska agenda je u tom smislu jedinstvena – s jedne strane ona omogućava da se smanji negativan uticaj na klimu a s druge čitav niz država sposoban je da na taj način rešava ekonomske probleme.
Klimatska agenda i Rusija
„Zadatak Rusije nije da samo poštuje obaveze kada je reč o smanjenju emisije gasova već i da oformi svoju klimatsku agendu tako da ona doprinosi ekonomskoj dinamici i omogućava pozitivne strukturne promene, pre svega modernizaciju privrede i industrije, i da osigurava dodatne prihode. To nije jednostavan zadatak“, konstatovao je Širov.
Prema njegovim rečima, ruska privreda je peta ili šesta u svetu po obimu BDP, mereno po paritetu kupovne moći.
„Naravno, globalni procesi mogu imati i pozitivan i negativan uticaj na Rusiju. Zato je Rusija, kao jedan od najvećih igrača, sposobna da gradi sopstvenu politiku i da je na određeni način unosi u globalnu agendu. Ako počnemo pasivno da pratimo formiranje globalne klimatske politike - izgubićemo“, ocenio je on.
Izvoz nafte i gasa
Upitan da prokomentariše uticaj globalne klimatske politike na izvoz nafte i gasa iz Rusije, imajući u vidu da čovečanstvo u narednim decenijama neće moći da odustane od energije ugljovodonika, Širov kaže:
„Energetski balans u narednih 30 godina će veoma verovatno zavisti od ugljovodonika. Ipak, menjaće se struktura proizvodnje energije i konfiguracija tog balansa.“
Sa aspekta potencijalnog pada potražnje, najranjiviji izvor energije ostaje ugalj, bez obzira na savremene tehnologije njegove obrade sa manjom emisijom gasova. Slede naftni derivati a na kraju te liste je gas, najmanje „prljavo“ gorivo gledajući nivo emisije SO₂, objašnjava Širov i dodaje da treba imati u vodi da će za Rusiju u naredne dve decenije minumum ugalj, nafta i gas ostati izvor prihoda privrede.
„Čak iako dođe do pada potražnje u svetu mi ćemo neko vreme dobijati prihod na račun konkurentnosti naših energetskih resursa, a osim toga taj prelaz u sferi energetike još nije počeo. Prema našim procenama, održivo smanjenje potražnje za ugljovodonicima moguće je posle 2035. godine“, smatra ovaj ekspert.
Govoreći o mapi puta modernizacije ruske privrede, Širov je napomenuo da postoji niz dokumenata koji omogućavaju da se uspešno rukovodi klimatskom agendom, uključujući klimatsku doktrinu predsednika Rusije Vladimira Putina i druge.
Šta za Rusiju znači politika dekarbonizacije
„Šta za Rusiju znači politika dekarbonizacije? Pre svega to je politika povećanja efikasnosti ruske ekonomije, jer najveći deo investicija u industriju, trasport ili druge sfere po definiciji smanjuju emisiju gasova. Devedest odsto smanjenja emisije gasova dovodi se u vezu sa razvojem ekonomije a je sa specijalizovanim akcijama: dobijamo novi potencijal ekonomskog rasta i istovremeno smanjujemo ugljenični otisak“, istakao je Širov.
Procene pokazuju da ako se u dekarbonizaciju uloži dva odsto BDP i koriste najefikasniji i najpovoljniji načini smanjenja emisije, onda su sasvim relana očivanja da tempo ekonomskog rasta bude tri odsto i da se do 2060. postogne ugljovodonična neutralnost.
„U slučaju agresivnijih akcija i ulaganja tri odsto BDP onda gubitak stope ekonomskog rasta može dostići jedan odsto BDP. A to znači ogoran novac za 30 godina. Čini se da je razlika između scenarija samo jedan procentni poen, ali u pogledu kvaliteta to je ogromna razlika“, ukazao je on.
Uticaj sankcija na klimatsku politiku Rusije
Na pitanje kako su zapadne sankcije uticale na klimatsku politiku Rusije, Širov kaže da je Rusiji onemogućen pristup tehnologijama u različitim ekonomskim sektorima, odnosno to znači da vlade zapadnih zemalja sankcijama ometaju proces dekarbonizacije.
„Ako neko na međunarodnom nivou bude imao neke primedbe na naš račun u toj oblasti onda se može sasvim razumno konstatovati da su upravno naši bivši zapadni partneri doveli do toga ne deleći ograničenja na civilne, vojne i prelazne tehnologije“, naveo je on, dodajući da se ta pitanja moraju rešavati sa prijateljskim zemljama ili samostalno.
Pogledajte i: